ЖУТО СВЕТЛО - Данијел Ћоровић, Бајина Башта
Жанр: приче, I издање 2014.
120 страна, брош. повез
ИСБН 978-86-7343-237-3

- НОВЕ АВАНТУРЕ ЗЕЦА ДРАЖЕ
( Добитник награда: ''Доситејево перо ''(2012.) и ''Гашино перо'' (2013.)
Продубљујући своју застрашујућу визију савременог света, започету "Црвеним светлом", Данијел Ћоровић исписује динамичну књигу о новим догодовштинама у Зецоленду.

Асоцирајући насловима на урбана "семафорска правила", на њихову упозоравајућу функцију изражену симболима договореним на општем плану, али и на рутину њиховог цикличног смењивања, аутор као да сугерише да су извесни кодекси и њихова закономерност тековине једног уређеног и цивилизованог света од којих тај исти свет неодговорно одустаје.
Зецоленд је слика и прилика, стварност али и метафора једне запуштене и изоловане земље која још увек личи на "остатак света", очигледно такође захваћеног хаосом и анархијом, али је вишеструко забраздила у криминал, насиље, сиромаштво због којег је постала депонија застарелих технологија, полигон самовоље, експериментално буре барута. Њено становништво (дезорганизовани, неуротични, агресивни зечеви склони свађама, пороцима, грубости, подвалама, самовољи, зависти према онима који више имају) живи једном ногом у девастираном, али природним лепотама још увек богатом селу идиличних пејсажа, а другом надомак сивила нуклеарних реактора и свакојаких загађења која прете катастрофом неслућених размера. Препуштени себи, незадовољни животом, међусобно несложни и нетрпељиви унутар породичне, комшијске и шире заједнице, становници Зецоленда се донекле удружују само када осете опасност од других и другачијих створења, у њиховом случају од мачака. У Зецоленду којечега нема, али се увек нађе макар и застарелог оружја и борбене скаламерије, инвентивних изума за убијање и уништење непријатеља. Иако сами и нису неки узоран колектив, страст хајке на не-зечеве им дође као традиционални спорт.
Главни јунак, школарац Дража, и у "Жутом светлу" се врти у кругу ђачких обавеза које његова генерација отаљава у ненормалним условима и без шансе да разуме вредност рада, учења и знања. Трчање од кабинета до кабинета, рат са незаинтересованим и исфрустрираним наставницима који исте такве ученике радије кажњавају оценама уместо да их мотивишу на успех, изостанак сарадње са родитељима, дубока криза и васпитне и образовне улоге институције школе, то је слика коју нам у свом приповедном имагинаријуму доследно, снажним ироничним гласом саопштава дванаестогодишњак, који управо трећину живота проводи у школским клупама. Да ли би овај апел на разум требало некога да забрине, или ћемо га приписати ангажованој функцији списатељског чина која одувек постоји, али никад не утиче на мењање и побољшавање живота и света? Да ли ће, макар само у разговору о Данијеловим прозама када оне буду обелодањене, доћи време за промишљање демаркационе линије између књижевности за децу, која има озбиљан проблем са дидактичношћу и моралисањем, и дечје књижевности, која тај проблем нема, већ подсвесно враћа лопту на терен одраслих, занетих својом самоувереном игром без покрића и резултата?
Подједнако важан, али и једнако неоптимистичан сегмент живота зеца Драже одвија се, и у "Жутом светлу", у породици. Сестре су се готово изгубиле из Дражиног видокруга у односу на њихово присуство у "Црвеном светлу", изузев кад на њих преноси обавезе које му је наметнуо отац. Мајци је место у кухињи, одакле се, уморна и незадовољна, бори против очеве лењости, алкохолизма, проналазачких подухвата који не доносе практичну корист, бизнисменских планова у чију успешност сумња. Мајка има своје идеје, али је умор од свакодневних послова и опште стање у хаотичном Зецоленду исцрпљују у мери да губи нежну и саборну улогу мајчинске фигуре. Дража прати очеве поступке и замисли, али са дистанце, ускачући амбициозно са својим идејама и плановима, полако осамостаљујући свој проналазачки дух (наслеђени ген), одлучујући се и на властите авантуре, попут оне да уништи "зелено сунце" (нуклеарни реактор) и врати воду и земљу својој првобитној функцији.
Зецоленд је засигурно чардак ни на небу ни на земљи, територија на којој чак ни мачке више немају седам живота, која се формира и огледа у мучним искуствима и реалношћу затрованим сновима јединке која тражи себе и свој пут кроз лавиринт. То је пут у коме се укрштају Орвел и "Хари Потер", искуства читања књига, гледања филмова и разумевања компјутерских игрица, авантуре данашње Алисе у земљи чуда и огледала, моћи и немоћи, памети и физичке снаге, искуства стрипа и анимације, бајке и басне, кримића, трилера, хорора. Пут помешаних жанрова којих је Данијел интуитивно свестан, у временима када су жанрови добили поборнике и противнике у борби за, ако не најбољи, а оно свакако најефектнији и најспектакуларнији начин да се представи изгубљеност и дезоријентисаност јединке у савременом свету. Њена крхкост и угроженост с једне стране, али и борбеност, упорност и умешност у преживљавању, с друге. Младог аутора, што је природно, превасходно привлачи акција, кретање, мењање амбијента и сучељавање са опасностима и изазовима, дијалог, надметање. Свака сцена, епизода, причица, заправо је решавање једног задатка који углавном намећу одрасли, али такве задатке млади јунак не доживљава као испуњење својих потреба, интересовања и жеља. Сведок размирица у школи, кући, земљи и изван ње, окружен информацијама међу којима је веома тешко разлучити битне од небитних, корисне од бескорисних, радознао али и најчешће ускраћен за праве одговоре и могућност да каналише своје евентуалне таленте, Дража је у непрекидној потрази за личношћу, догађајем, доживљајем, местом, подухватом који би га испунили и усмерили ка некој смисленој активности. Њему више нису смешне незналице у школи, досадиле су му сурове зврчке вршњака и предвидљиве реакције наставника, монотонија кућних разговора, очево тражење изговора и друштва да посегне за флашом, лоповска дружина од које се они и комшије бране како знају, сналажење у познатим ситуацијама, преправљање и крпљење старудије у алатке, оружја и друге потрепштине. За њега права вест постаје тајанствени пакет који је прошао пола света да би стигао у њихов тамни вилајет, нови лик (рођак Гомно) с којим се отискује у пустоловину уништења глобалног зла, или нова тема о којој се може расправљати на различите начине (поглавље "Где је Бог у Библији").
С обзиром да је приповест о Зецоленду замислио као трилогију, Данијел има могућност њеног ширења и усложњавања у различитим правцима, инспирисаним како његовим новим знањима и животним изазовима, тако и узлетима његове маште и богаћењем приповедачког искуства. Као и пред свим другим ствараоцима без обзира на генерацију, и пред њим се отварају питања везана за избор циља: да ли истрајавати у игри, забави и понављати већ досегнуте резултате ( где вреба опасност од маниризма), или трагати за новим темама, емоцијама и стилскојезичким изразом, што би био тежи али и плодоноснији пут. Пошто је ово већ трећа књига изузетно младог и даровитог Данијела Ћоровића, верујем да ће хтети и умети да малим заокретима и освежавајућим иновацијама природно отвори нове токове своје будуће прозе.

Љиљана Шоп