СКРОЗ АУТЕНТИЧАН - Војислав Тонић
Жанр: збирка песама, 1. издање 2021.
64 стр. брош. повез
ИСБН 978-86-7343-418-6
Жанр: збирка песама, 1. издање 2021.
64 стр. брош. повез
ИСБН 978-86-7343-418-6
Да је наш народ изузетно талентован, показује још једна збирка песама, младог Војислава Тонића, под називом ,,Скроз аутентичан’’.
Песник поставља себе у активан однос према појавама које региструје. Од непристрасног дијагностичара он постаје судија и идеолог, свесно ангажован и прогресивно опредељен.
Оно што је најбитније јесте да већ са својом првом збирком песама, наш млади песник, Војислав Тонић, за своју поезију налази ослонац у урбаној, интелектуалној говорној конструкцији, у речничком фонду савременог града. Зато ћете у његовој поезији осетити нагонску и афективну везаност за чулни, брутални, па и гротескни, “хуморни“ аспект ствари, и осуду.
,,Људска раса је изгубила,
на корак смо од лудила.
У мозак је себи погрешно утувила,
руља на ивици бунила.
Сви су хероји и паше
сви они знају шта је наше,
ал’ кад дође време да дижу се чаше
сви забораве шта се оно храброст зваше.
Сви се крију иза тастатуре,
праве само њима знане минијатуре.
Kрију се к’о испод перике фризуре,
анонимни војници своје гарнитуре.
Они су посебни, они знају право значење живота,
све то беда и голгота
на нивоу обичног скота.
Па зар вас није срамота?...’’
Песник поставља себе у активан однос према појавама које региструје. Од непристрасног дијагностичара он постаје судија и идеолог, свесно ангажован и прогресивно опредељен.
Оно што је најбитније јесте да већ са својом првом збирком песама, наш млади песник, Војислав Тонић, за своју поезију налази ослонац у урбаној, интелектуалној говорној конструкцији, у речничком фонду савременог града. Зато ћете у његовој поезији осетити нагонску и афективну везаност за чулни, брутални, па и гротескни, “хуморни“ аспект ствари, и осуду.
,,Људска раса је изгубила,
на корак смо од лудила.
У мозак је себи погрешно утувила,
руља на ивици бунила.
Сви су хероји и паше
сви они знају шта је наше,
ал’ кад дође време да дижу се чаше
сви забораве шта се оно храброст зваше.
Сви се крију иза тастатуре,
праве само њима знане минијатуре.
Kрију се к’о испод перике фризуре,
анонимни војници своје гарнитуре.
Они су посебни, они знају право значење живота,
све то беда и голгота
на нивоу обичног скота.
Па зар вас није срамота?...’’