АКВАРЕЛ ДУШЕ - Сашка Вељановска, Пожаревац
Жанр: поезија, I издање 2015.
80 страна, броширан повез
ИСБН: 978-86-7343-267-0


У сваком човеку постоји заметак креативности који се манифестује на разне начине, као и жудња за проналажењем сопственог израза, за могућношћу да се оно јединствено у човеку уобличи тако да се сва духовна и душевна превирања пренесу у адекватну форму и буду слика унутрашењег профила појединца. Да у њима буду садржане интенције којима се жели нешто саопштити свету на сасвим оригиналан начин, да се каже сопствена истина и да се тако утоли човекова потреба за самоостварењем.

О тој магији тренутка у којем је сједињено оно унутрашње, недефинисано и оно спољашње што настаје песникиња Сашка Вељановска пева у збирци поезије ,,Акварел душе''.
Њена песма је крик за слободом, трансцеденцијом, духовношћу, летом у висине самоспознаје која долази иза проживљеног бола и дубоког понирања у себе. Иако је лирска јунакиња плотско биће и жуди за чулним усхитима, и саопштава драму свог бића изазвану жудњама које се деле са мушкарцем ( који је несталан ), она у истој мери жуди и за сусретом са сопственом суштином, за откривањем своје „сенке“, аниме, оног извора бића које „у сну сан сања“, које тежи раозткривању и оваплоћењу те уникатности бића кроз реч, кроз музику властитог говора, те оркестрације бића, тог инструмента сопства по којем смо сасвим препознатљиви, јединствени, те су речи из музичког и сликарског домена, сасвим адекватне њеним интенцијама утканим у сруктуру стихова.
Стих Сашке Вељановске је сведен, баш као што и акварел, обухвата наговештено, трепераво, флуидно стање духа из којег је никао и где спољашње служи да само истакне оно што је у уметниковој сензибилној природи.
Диван учинак за почетак једне каријере, нека се само настави у овом кључу.

Из рецензије - Мр Милица Јефтимијевић Лилић
------------------------------

 

Сашка песмом вришти у тишини себе, не тражећи одговоре већ нам осликава ситуацију запажену њеним оком запажених детаља које стишће дубоко у души а пером нам исписује, открива се.
У њој накупљени грч жели испливати надом у боље јутро.

„У зору, јутро је певало и
улепшавало наш умор.“

Волим поезију која ме читајући оплемени.

Из рецензије - Здравко Одорчић