МАЛИ ПАРИЗ - Анђелка Радовановић
Жанр: роман, I издање 2016.
215 страна, брош. повез
ИСБН:
ISBN 978-86-7343-288-5

У својој дугогодишњој историји Срби су имали више династија: - Немањиће, Котроманиће, Лазаревиће, Бранковиће, Црнојевиће, Петровић - Његоше, Карађорђевиће и Обреновиће.

Међутим, ни једна српска династија није историографски обрађена, ни у целини, ни у појединостима. Не може се рећи да већина наших владара нема урађене биографије, али се ни један историчар није усудио да их преточи у династијску историју, односно да проучи појаве које на разне начине прате владаре једног дома -

двор, дворска правила, дворске установе, свакодневни живот чланова владарског дома, знаке владарског достојанства, чин миропомазања и крунисања, владареву власт и звања (Кнез, Краљ, Цар, Вожд, Деспот), владареву гардеробу и личне предмете, престо, наслеђивање престола, престолонаследника, намесништво, породично имање, владарску идеологију, политички живот, утицај жена и слично.

 

У роману ,,Мали Париз'' ( старо име за Шабац) Анђелке Радовановић, пратићете све те појаве везане за династију Обреновић, конкретно за живот породице Јеврема Обреновића, најмлађег брата Кнеза Милоша Обреновића, рођеног 1790. у Добрињи.

Наиме, владалачки дом Обреновића улази у ред најзаслужнијих породица у целокупној нашој прошлости. На престолу Кнежевине и Краљевине Србије седели су 72 године. Били су владари Србије у два периода (1815 - 1842 и 1858 - 1903).
У првом периоду владавине Обреновића (1815 - 1842) и почетком другог (1858 - 1860) на престолу су били Кнежеви из Милошевог огранка, а потом, од 1868. до 1903. потомци Јеврема Обреновића. Први су носили само титулу Кнеза, док су други стекли краљевско звање.
Обреновићи су дали српском роду пет владара:
Кнежеве: Милоша (1815-1839, 1858-1860), Милана (1839) и Михаила (1839-1842, 1860-1868) и
Краљеве: Милана(1868-1889) и Александра(1889-1903).
Иначе су Обреновићи били велики творитељи и градитељи. За време њихове владавине Србија је постигла велике успехе - постала је држава, вазална (1830), независна (1878), Краљевина (1882), уз не мала територијална проширења. Била је правна и уставно уређена држава.
Књаз Милош - оснивач династије, заслужан је за издавање првог српског буквара, који је финансирао из сопствених средстава и који је издат 1838. године. Буквар је за штампу припремио Вук Стефановић Караџић, чиме је Србија добила своје писмо и званичан српски језик.
Такође, у периоду владавине Обреновића, по позиву Кнеза Милоша у Србију почели су да долазе лекари, професори и инжењери из света.
Прва књижара отворена је 1827. ( Глигорије Вазаревић код Саборне цркве).
Са радом је почело 1859. Народно Позориште које је изграђено пре свега личним средствима Кнеза Михаила уз учешће Краља Милана и Капетана Мише Анастасијевића.
Прва библиотека основана је 1815. при Књажевској канцеларији, а библиотека у Београду је основана 1838. као зачетак Народне библиотеке. За народну библиотеку на Косанчићевом венцу Кнез Михаило је дао на располагање свој плац.

Као Карловци из „Ђачког растанка“, тако је и у срцу ауторке Анђелке Радовановић Шабац, некадашњи Мали Париз, пронашао своје гнездо. Град, приказан у патинастом колориту у време обнове и процвата, враћа нас у давна времена великих радикалних промена, у доба Јеврема Обреновића који мења физиономију једне турске касабе у европски напредан град. Шабац постаје синоним просвећености, културе и развијености у сваком смислу.
Ауторка проживљава са Јевремом све његове дилеме, трвења са Милошем, жељу за самосталношћу и падовима, творећи од њега јунака од крви и меса, несавршеног а идеалног. Њено патриотско осећање је снажно и оличено у свакој пори Јевремовог бића и његове породице.
Та љубав је присутна у потезима којима осликава Анку ( Јевремову ћерку, која је била писац и чији су преводи били први књижевни радови једне жене у Србији 1836. године.) и њену располућеност између старог и новог времена, Истока и Запада. Духом ближа модерном, а коренима заглибљеним у обревићевски кал, Анка је као дубоко трагична била предодређена да наговести пропаст Обреновића.