ЖИВОТ У НЕМЕСТУ И НЕВРЕМЕНУ - Балша Рајчевић
Жанр: роман, I издање 2016.
112 стр.
ИСБН 978-86-7343-295-3

Књига ``Живот у неместу и невремену`` представља оштру критику друштва, али објективну и аргументовану бројним чињеницама.
Друштво у непрекидном паду економском, етичком, моралном и нарочито декадентном према вредностима културе и уметности (на чему је нагласак ове књиге), не хаје за судбину својих бројних појединаца који, иако су недужни и својим креативним квалитетима вредни пажње, уместо да постану они који друштву дају оно најбоље чиме их је обдарила природа, постају његове прве жртве. Ово је трагична прича о Станку који је можда могао да постане звезда у свету уметности, али и да остави за собом вредно уметничко дело покољењима. Ово је и тужна прича о Станковом вољеном сину, Саши, чији се живот свакодневно и неповратно гаси... а који је можда, такође жртва нездравих, назадних услова живота.
О најновијем остварењу Балше Рајчевића, књижевник и књижевни критичар Милица Јефтимијевић Лилић, каже:

Критички дискурс у роману Балше Рајчевића има снажан ангажовани призвук и упућује на позив за акцију, побуну и непристајање на овакву ситуацију, понижавајућ положај уметника који творе лепоту на корист свих, те је ово  у најширем, роман о уметности и уметницима, а пре свега о Бићу, опстајању и трајању оног виталистичког што води напред упркос свему. Ово дело је и озбиљна оптужба друштва због небриге за здравље и опстанак нације, за најпрогресивније видове постојања оличене у духовној делатности елите која живи на граници езгистенције. Аутор указује и на раслојавање породице и одлазак најумнијих младих људи у свет, како би опстали, а потом плодове њиховог рада убирају странци.

Ово дубоко промишљено, хуманистички насторјено штиво никог неће оставити равнодушним, а описом трагичних људских судбина превасходно оних који су злупотребљени у ратовима, тиче се свих јер готово да смо сви таоци тих несрећних ратних и постратних збивања која су озбиљно деструирала нацију и нормалне токове живота. Морална обавеза уметника је да на њих указују и буде успавану савест човечанства.

Балша, међутим, као хуманиста и мислилац истовремено говори и о обнављајућој сили уметности и моћи да споји људе сличних сензибилитета, да пробуди емпатију према другоме, према жртвама рата које потом болују од постратног снидрома.

Убиство дилера, на крају књиге, на симболичком плану означава обрачунавање са кореном зла, дрогом која немилице убира данак у већ посрнулом друштву.