Тамо и овде- Слађана Марковић
Жанр: роман,  издање 2018.
136 стр. брош.повез
ИСБН 978-86-7343-336-3

Странице прошлости. Искрена породична прича. На дар прецима.

Рођењем наслеђујемо своје тело и у њему гене као ознаке одређених склоности, болести ,физичких карактеристика. А шта је са ознакама саме душе? Да ли и њу чини скуп свих наших предака?

И на који начин се таложе информације у нама у виду одређених склоности, фобија, страхова, љубави према нечему што још нисмо окусили, а знамо да јесу наши родитељи, њихови родитељи или неки још даљи преци?
Свака породица има своју историју.
Ова прича је један део породичног богатства Слађане Марковић.

,,Уметност давања и примања поклона је надахнуће. Поклонити тако да не увредиш прескупим даром и не понизиш јефтиним и неукусним тражи узајамно познавање. У самом давању и примању мора постојати магија узајамности и не изговорена нит заједничких мисли. Новац не оправдава лош избор. Скупе ствари најчешће су без душе и укуса. Дародавац их сматра самоодрицањем, а дарованом стварају осећај ниже вредности. Такви поклони чешће продубе јаз међу људима јер се у њима сусретну превелика жртва и осећај личног продавања.

Пружити део себе, а не бити исмејан већ препознат, је сусрет за вечност-начин да се људи препознају и остваре сопствени космос и поверење. То је прави начин да људи остваре себе у неком другом.

Када ми је муж поклонио свеску са причом свог деде била сам изненађена и почаствована. Величину таквог поклона нисам одмах схватила. Отворити странице породичне прошлости и искрено признати своје слабости, успехе и много више неуспехе је реткост и знак бескрајног поверења. Људи проведу живот један поред другог глумећи заједницу, не схватајући да је поверење основ трајања.

Данима сам окретала ту свеску избледелих и изгужваних корица. Текст који има једно велико слово на почетку и једну тачку на крају. Слова се преплићу не увек јасна и не увек читка. Појаве се и речи које не разумем, а опет све зрачи топлином и искреношћу. Кроз ту причу разумела сам простодушност и поштење свог мужа не као позу већ као карактерне особине. Препознала сам корене његове искрености и оданости породици. Неко ко толико може да отвори себе уме да воли и неспорно мора добити љубав.

У уметности давања и примања која је заиста важна, један од најлепших дарова је та невешто исписана, а искрена породична прича. Признајем, дража ми је та прича и њена топлина од скупоценог накита и новца. Живот има смисла само ако се оствари кроз љубав и поверење.''

О аутору:

Слађана Марковић, рођена 24.07.1957. у Аранђеловцу
По занимању: Лекар, специјалиста педијатрије
Објављена дела: ,,Деца Каинова'' - збирка прича, 2012.