У мехуру самоће - Мима Пековић
Жанр: збирка поезије, 1. издање 2018.
90 стр. брош.
повез
ИСБН 978-86-7343-356-1

Држећи у рукама нечији песнички првенац у првом се реду поставља питање визије самог песника при вербалном обликовању осећаја и мисли, те колико је то успео препознатљиво да пренесе на читаоца. У поезији Миме Пековић неће бити потешкоћа у препознатљивости и субјективном интерпретацијском лутању, јер су њене песме толико лепе и квалитетне да не остављају ни трунку сумње у њеним намерама.

Песме су у неколико поглавља писане слободним стихом, а изговара их одлучан женски лирски субјект који лепим и приступачним речима сведочи о својој младости, при чему садржај разиграности оставља по страни када се у њеном ученом дискурзу и познавању (како књижевне, тако и филозофске) материје уочава јасна визија света; превладава романтика, али и свест о животним недаћама.

Осим тога, песнички поступак ове младе песникиње огледа се у хватању неодређеног облика унутар будуће песме. То је нека врста архипелага што ће касније постати структура поетске творевине. Она унапред фиксира завршетак и претпоставља почетак, али не и садржину која ће се наћи између тих двеју дестинација. То је постепено откривање садржаја док су још надахнућа при руци. Песникиња ретко интервенише на развоју дела. И то је кључни аргумент у прилог оригиналности њеног стварања и стваралаштва.

‘’У мехуру самоће’’ доказ је да се младим песницима у српској књижевности треба омогућити више простора за раст и развој. Мима је управо нови глас песништва који непретенциозно и спонтано, остављајући за собом старомодну кићеност писане речи и епитете, призива једноставан стих неоптерећен украшавањем, стих близак младом човеку, а усмерен ка смисленом и привлачном изразу и осећајности.