ЉУБАВНЕ ПОРУКЕ КОЈЕ НЕПРЕКИДНО ТЕКУ - аутор Младомир Кнежевић, Пожега
Жанр: поезија, стр. 50
брош повез, пун колор ИСБН 978-86-7343-171-0

Као што и сам назив књиге каже Љубавне поруке које непрекидно теку, у њој је описан извор осећаја који се ствара док наш песник сања и живи љубав, као да је увек на непресушном извору инспирације када је у питању жена која носи у себи све оне чари којим је способна да задобије пажњу мушкарца. Стихови песника Кнежевића, у другом делу књиге, су ода жени. Њеној лепоти. Њеном постојању. Њеном духу.

Песник проноси из песме у песму исти неугасли жар према жени. Начин на који јој се обраћа остаје као наук мушком роду, начин на основу кога могу својом довитљивошћу и осећајем стићи до тајанственог срца жене.Иако кроз песме промиче више имена о којима Младомир пише, ипак се чини као да се обраћа тој једној исконској, далекој, неосвојивој, а ипак свеприсутној жени у сваком сегменту живота, и у свакој жени на свету. Он речима путује, тражи, и никада не одустаје. Пловећи временом чије кормило јури покренуто ветром страсти, наш песник достиже просторе света и васионе. А човеку јесте дат осећај који, ако оживи, може осетити читаву васељену. Неко је покреће љубављу, неко инелектом, док Младомир своју инспирацију тражи и проналази у жени. И од тога не одустаје. Песме су му чак и певљиве, па би уз музику могле још више дотаћи женска срца. Стихови у овој књизи би још лепше звучали када би се иза њихове рецитације, у позадини, чули нежни и тихи акорди акустичне гитаре. Доживљај би био потпун и свеобухватан.
Свима нама је познато да су људском духу потребна искушења да би могао да почне да разуме живот. Та искушења наш песник пролази кроз љубав, дотле, да је развио способност учења љубави речју ,,волети,,. То није класична школа, нити класично учење, јер се љубав не учи, него осећа и преноси душом, жељом, осећајем. То је, пре бих рекла, азбука постојања и сједињења. Љубав је пробуђена енергија као чист зрак светлости, и ако према њој поступамо истинито добићемо заузврат испуњену сврху и значај сопственог пута што никада није било лако. Вредности које чине живот квалитетним се не ретко временом обрушавају. Али је, зато, љубав вечита статуа која стоји на своду свих векова, и чува људски род да не потоне у сопствене грешке.
И вероватно би свака жена била сретна уколико би јој био посвећен било који стих налик стиховима из збирке поезије Љубавне поруке које непрекидно теку.
Обратити се речју и стихом прожетим љбављу одувек је била највећа вредност и највећа суштина осећаја љубави у човеку.

Тања Вукићевић, песникиња