НАПИСАЋУ ТИ НАЈЛЕШЕ СТИХОВЕ - Јордан Алексић, Ниш
Жанр: поезија
, I издање 2012.
96 стр. тврди повез ИСБН 978-86-7343-174-1

Доба у коме живимо одликује суноврат свих наравствених вредности, па уједно и опадање културе уопште. Поезији је оно понајмање наклоњено. Веома често можемо чути људе који себе сматрају образованим како без икаквог зазора говоре да не воле, или чак не разумеју поезију. А без тог разумевања и љубави, истинске образованости и просвећености не може бити. Зато што је без њих човек сиромашнији за један вид спознаје стварности.
Ово је, такође, време када супротност полова ишчезава, а са њом и еротска љубав која се заснива на овој супротности.

Мушкарац и жена су постали исти, а не равноправни као супротни полови.Ово је време када запостављамо нежности, исконске тренутке блискости, па сводимо сваку блиску ситуацију скоро и без емоција.
Зато сам срећна што још увек постоје мушка срца која на један суптилан, веома храбар начин за време у коме живимо, искрено негују романтичне тренутке и ситуације, као што то наш песник Јордан Алексић ради, сликовито и бајковито приказујући љубав према жени стиховима који одишу свежином, искреношћу и непосредношћу.
Његови стихови на фантастичан начин описују нашу вековну тежњу за сједињавањем, као и ону исконску потребу за сродном душом, оном којој ћемо даривати љубав, и заузврат добити од ње исте емоције, оном са којом ће нам јутра бити лепша, и звезде ближе:

Написаћу ти најлепше стихове
љубави моја,
и њима ти показати
где се то звезде крију
у нашим јутрима,
кад Сунце излази
милујући нам тела...

Јордан Алексић је песник који уме да воли, и да кроз стих остави траг и пробуди емоције. Његови стихови припадају песнику који на суптилан начин велича љубав у времену када све друго бива важније од љубави и самог човека, покушавајући да, управо својом поезијом, пробуди неке заспале нити душе. Читајући ову предивну збирку поезије, сигурна сам да ће некоме од вас ови стихови оросити око, измамити по који осмех и распламсати страст, обновити и пробудити, можда, неку љубав. Будећи било коју од тих емоција, збирка поезије Написаћу ти најлепше стихове оправдава своје постојање.
Управо зато је збирка поезије Написаћу ти најлепше стихове прави исклесани драгуљ песништва.
Допустите овој збирци да заживи, дајте јој шансу и она ће зрачити пуним сјајем! Осврните се на њено лепо биће и бићете награђени и надахнути, јер сте добили потврду људског бивствовања да реч служи да би јој се веровало. При том, као таква, она својим искри­ча­вим нер­вом нашу кул­ту­ру и је­зик одр­жа­ва ви­тал­ни­ма. И када се мудрости зоре укључе у стварање кроз реч, преточену у игру и лакоћу, опет ће нас та песничка мудрост Алексића погодити и мамити, одбацити и уплитати у радњу догађаја, неприметно, а ипак, очаравајуће. Чини се као да смо били са песником заједно на путу ка себи, ка љубави према свему што нас окружује, на путу ка промисли, ка мудрости речи које теку.
Српско песништво је овом збирком добило једног квалитетног човека који ће сигурна сам својом поезијом оставити траг у српској књижевности.

Из рецензије
Жаклине Панић Ђуричић