Магличасти људи - аутор: Јелена Филиповић, В. Градиште
Жанр: роман

Прејака реч или О мом виђењу ШАМАРА

Они су увек били ту. Сакривени као неки палимпсести и урезани у наша сећања. Магличасти људи којих се сетимо само када видимо да нас путеви више никуда неће одвести. Буде нас као тиха млечна магла која нас милује и хлади... волимо је док не схватимо озбиљност њене појаве. Онда нам пљусне шамар. Онај који вуду-провинција захтева од нас.. онај који је жив од Христа до данас. Једино што нам остаје јесте да трпељиво следимо пример.

 


И распети на неком крсту времена схватимо да је све у нама и око нас саздано као истина, а да смо у тој слици истине једино ми лажни. У тој борби и ватреном хучу лажи са истином немамо много избора. Једини сразмеран избор је наша жеља да се не утопимо у ту свеколику вуду-провинцију. Страх ме је што морам признати себи да нисам део ње.
Тај страх је због тога што знам да ме очекује бреме оне више, паметније одговорности, а то је онај колективни, онај већи, лепши и тежи крст који треба уздићи на Голготи српске књижевне сцене.
У понизном ставу пред Њом, али не пред вама,

Ауторка

Јелена је мађионичар, вјешт опсјенар који читаоца мами у лавиринт из кога само она познаје излаз и за који не постоји Аријаднина нит.
Бићу храбар по цијени да залутам у неком њеном лавиринту, она се не обрачунава са балканском паланком већ са читавим свијетом, јер свијет се одавно претворио у једну малограђанску каљугу пуну лицемерја иако се то можда из „Градине“ и „Селендре“ не види тако јасно као из Цириха, Лондона или Париза.
Ипак, балканска паланка је погубнија за жену која се усудила да напише овакво ђело, јер је микроскопски мала и у свакој улици постоји по једна баба која нас прати погледом између два вођења љубави са ђаволом. Паланка ће вас разапети на крст због гријеха који нисте починили, довољно је да будете другачији.
Јелена је свјесна шта чини док пером као чекићем забија клинове у своја стопала, и призива разапињање као да при том цитира један Ерићев стих: „Што пре ме разапнете, пре ћу васкрснут“.

Миодраг Лукић - из рецензије

Ако се икада ико од вас усудио да крене путем који осветљава стазе и стазице ове наше ,,вуду – околине,, онда ћете се сви ви сложити да нема места било каквим клишеизираним питањима када је овај роман у питању.
Ауторка наизглед површно описује ликове из свог окружења, али их истовремено, у ствари, хирушки прецизно сецира. Она мајсторски раздваја реално од стварног, а истовремено нам филмски приказује очите разлике магије и фикције.

Никола Ћирковић - писац анти-романа Стондирање у паклу

Човеку највише снаге треба да буде оно што јесте. Претварање је лакше од доследног поштовања свог бића. Толико лица, а толико мало људи.Јелена Филиповић је управо ту чињеницу маестрално описала у овој предивној књизи.

Верица Секирарски - главни и одговорни уредник