Горе главу, девојко - аутор: Златица Јанковић, Бискупље
Жанр: поезија


Љубав - тиха патња за нечим давно изгубљеним са дозом повременог беса и слабости у тренуцима када бисмо хтели заплакати. Љубав - чудесна хармонија тела и душе у којем сваки уздах осећамо као инспирацију за живот.
Љубав, која је главни и непосредни мотив у овој сензуалној збирци поезије Златице Јанковић под називом “Горе главу, девојко”. Поезија коју је на овако снажан, емотиван и гламурозан начин пренела песникиња на хартију, представља нам истанчана и лична осећања песникиње, без затварања очију пред обимом реалистичних догађаја која су се десила, или пак имају наговештај да ће се десити кроз јаку интуицију песникиње.


Златичин стил писања је компактан, једноставан, сажет и у толикој мери доступан да нас заправо запрепашћује и буди у нама најдубља и најнежнија осећања. Она нам говори све оно што смо заправо некада доживели али нисмо смели или нисмо хтели да сами себи то признамо. Она признаје. Она сме. Она се бори. А таква једна енергија којом зраче те композиције песама нас баца најпре у једно стање дубоке емотивне раздражљивости, а затим нам даје просветљење и ту светлост која нас враћа и напокон даје обећања да се може, да има начина живот учинити бољим.
Златица је песникиња која обилује емотивном интелигенцијом, она је борбена, страсна, лелујава, и све те особине она преноси на своју поезију, чини је час крхком, напуклом, сетном, час инспиративном, снажном, горком, из стиха у стих она изазива у нама сукоб два различита света, две различите силе, на челу којих је љубав као вођа, као покретач.

Из рецензије