ЧЕКИЋ - Мило Масоничић, Подгорица
Жанр: роман, I издање 2012.
176 стр. брош. повез ИСБН 978-86-7343-180- 2

Сврха живота као шифрирани рукопис

Мартел је остарели индустријалац. У тренутку када се свет руши пред његовим очима, он се заувек повлачи у једну удаљену варош у којој је једино што очекује, тихи свршетак живота. Међутим, тамо упознаје младу Марту и са њом открива читав један нови свет који га припрема за суочење са свим оним што га је мучило.Иако се чини да је пронашао мир и да је спреман да прихвати своју судбину, нови немир у његов живот уносе сећања и духови из прошлости у виду мистериозне Е и Варие.

Размишљајући о свему, остарели Мартел лагано корача ка ономе што му је од почетка суђено.

,, Пре сто година родио се у Бечу утемељитељ логотерапије, психијатар Виктор Емил Франкл. Он је у “холокаусту” ратних страдања (1942. – 1945.) изгубио чланове своје породице, а искуство патње ојачало га је у уверењу како је смисао живота јачи од свега. Створио је систем логотерапије која се бави “смислом постојања” и терапеутском техником проналажења тога смисла, а теорију је сажео у три појма: слободна воља, воља за смислом и смисао живота. Главни узрок бројних болести данашњице Франкл види у помањкању сврхе и смисла живота, што узрокује душевни немир “бесциљности”, “бесмисла” и “празнине” (ноогене неурозе). Логотерапија учи како у животу постоји објективни и општи смисао који враћа људима веру у живот и буди смисао за одговорност. Будући да је човек слободно и одговорно биће, Франкл не признаје никакав детерминизам који би управљао његовом судбином. Човек је ковач своје среће и способан је да открива вредности живота, у чему га води савест, која је његов “орган смисла”.

О таквом смислу живота пише и наш млади аутор Мило Масоничић, чиме роман ,,Чекић,, добија још више на књижевној тежини, обзиром да се бави тако тешким темама али на веома интересантан начин, кроз фантастичне дијалоге препуне животних мудрости. А тек што је ,,крочио у живот,,.

Квалитет овог романа се огледа и у чињеници да одређени његови делови производе јак емоционални доживљај. Нема нејасних и неразумљивих порука или констатација. У питању је веома читко дело, лако за читање, иако на почетку делује управо супротно.

Мило кроз свој роман одговара на питања: Зашто смо овде? Зашто смо уопште рођени у датим историјским околностима? Зашто смо рођени у сопственој породици, а не у некој другој? Истовремено, аутор нам ,говори, о томе да је сврха живота нешто друго. Можемо да је протумачимо као основни циљ који треба да постигнемо у животу. Када знамо сврху, онда знамо за шта смо предодређени, и чему треба да стремимо. Ако то не знамо, нећемо живети, него ћемо само преживљавати. Ако, пак, имамо зацртане циљеве пред собом, али они нису у складу са нашом сврхом, онда ћемо се мучити да их остваримо, биће нам тешко, осећаћемо се лоше. Али ако смо схватили нашу сврху, онда је све лакше, лепше, сврсисходно, смислено. Сврха је као компас који нас води кроз живот.

Јунак романа ,, Чекић ,, старац Мартел, иако старац, још увек није успео да схвати своју сврху постојања. У годинама старости он интензивно размишља о томе, проучава разне изворе, анализира своје поступке и одлуке које је сам доносио, своје раније и садашње жеље, понашање људи, утицај средине, верујући да је све што му се до тада у животу десило имало за циљ да га приближи том коначном и основном циљу. Можда су неке одлуке водиле ка том циљу заобилазним путем, али на крају се све животне прекретнице сливају у једну тачку, а то је крај једног облика живота, и његово прерастање, односно нови почетак живота у неком другом облику.

Како да утврдимо своју сврху у овом животу?

Ако нисте срећни и немате јасну визију о томе шта радите, и због чега радите, онда је то знак да такве активности нису део вашег животног циља. Када живите за вашу сврху, не постоји друга могућност осим да будете срећни и да имате јасну визију онога што желите да урадите. Тада сте у стању природног тока, о коме пише Масоничић.,,

Из рецензије