Дрво лешника - аутор: Виктор Давидовић. Београд
Жанр: роман

Филип је наизглед један сасвим обичан младић. Утопљен у свакодневницу модерног Београда,као и већина, сања о бољим данима и помало чезне за онима који су прошли. Тајна коју чува, као сећање на необјашњив инцидент једног априлског дана, вратила се на незамислив начин.
Марина, медицинска сестра на одељењу интензивне неге,осећа чудну повезаност са младићем који се налази у стању дубоке коме.
Уна Јовић доживљава необјашњиве феномене,,већ виђеног,,.Догађају који ће уследити, праћени мистериозним бљесковима, покидаће полуге стварности, и оставити питања која су просечном људском уму недокучива.Постоји ли више стварности? И која је она права?

,,Колико ми у ствари знамо или боље рећи не знамо о најсавршенијој машини, људском мозгу. Две приче, два јунака, а један човек. И шта је реалност, а шта пројекција његове свести, мозга, тешко је рећи.
Реченице у књизи имају свој ритам, као уосталом и цео роман. Ритам због кога, када почнете да читате, не желите да оставите књигу док не дођете до самог краја. На свакој следећој страници тражите решења, тражите одговоре и тако и не приметивши читате последњи пасус.А када стигнете до краја, схватите да то није крај.
То је почетак.,,

Петар Папић
Аутор збирке кратких прича “САСТАНАК”

Из рецензије

Далеко од свих оних, свакако допуштених мањкавости везаних за младости и почетке, Јовановићева даје бистровид приказ онога што јој као прилично зрео интиутивни и чулни доживљај титра дамарима: емоција, мисао, дескриптивна слика - тако уједначени у спознаји и креацији, одају утисак потпуности њеног израза и некако чудно мире наше маште и памети.

Из рецензије

Пеђа Марић, песник