АНТОЛОГИЈА ИЛУЗИЈА - Горан Матић, Београд
Жанр: збирка прича, поезије и афоризама, I издање 2012.
150 стр. брош. повез ИСБН 978-86-7343-118-5


Поново се налазимо пред једном новом загонетком.

Уколико би морали да пронађемо неку књигу у којој ми можда најистинскије живимо, а притом не гинемо и не правимо споменике погибијама и утопијама, онда је то у сваком случају књига Антологија илузија.

Матић на фантастичан начин своје извантекстуално умеће провлачи између лирике ** in abstracto** и лирике ** in concreto**


Он је током свих дугих година свог успешног и резултантног бављења литературом, почевши од малих тема и ситних детаља, до сасвим великих, снажних и маркантних, као што је песма ,, Потенција тишине,, у којој аутор каже:

,, Желите да вас моја поезија

моли на коленима, обешена за руке,,

упорно трагао и вежбао руку пишчеву за један будући психолошки рукопис састављен од поезије, прича, огледа, афоризама и писама са g-maila, који је сада грандиозно извајан у Антологију илузија.

Приметна је изразита тајанственост као суштина појаве у Матићевим песмама, па се на мах подсетимо енглеског песника Шелија који је писао да су "дан и смрт деца тамне ноћи", као што су то и у песмама Горана Матића. Шели је писао да поете нису само "законодавци света", него су и градитељи света.

То је случај и са начим писцем – он не руши него гради, у тишини.

Приче Горана Матића, мерећи живот временом, мере време уметношћу. Успео је да оно најлепше отргне од заборава и у њему удахне очигледни таленат, смисао за лепоту, и пронађе универзалне поруке које се налазе у свим његовим причама, песмама и афоризмима.

Сви делови његове књиге су тако обични и истинити и налазе се у свима нама, прате нас као сене, као судбине. Оне су мелодија вечности која живи у свакоме од нас и само од нас зависи да ли ћемо и када чути ту мелодију.

Књига створена да у њој уживате!