Када се туге искључе - аутор: Владимир Ковачевић, Београд
Жанр: поезија

Међ јавом и међ сном појављује се песник који својим утихнутим, каткад разбукталим страстима преобраћа живот ту пред нама у сентимент и догађај пун боја. Владимир је освојио разне животне структуре, а тамо где још треба да досегне пробија се мишљу, радњом и необузданошћу за проживљеним осећајима само њему својственим. Позорница пред којом се песник клања, мами га, слама, уздиже, надахњује, упућује на истраживање самог себе, које он пред нама вешто изводи. Уме да се склони пред налетима необузданих речи, али их исто тако проведе кроз делове наше свести и подсвести и неприметно изврши анализу поступака, догађаја која смо и ми некад проживели, а нисмо умели да их сместимо у времену.

Можда срце пустињско спава и одмерава љубави зов, а можда и никад не досања свемира пој, и можда се без обзира на све осећаје које поседује остаје у својој љуштури, која често буде и тешка. Али то и јесте задатак песника да тражи начин да кроз реч распукне окове нанете љуштуре која неприродно настаје од изатканих форми живота. Треба пронети себе кроз време у свим трансформацијама које прате тај вијугав пут пун очекивања и испуњења. Самоникле биљке су јаче и отпорније од култивисаних, што указује да је зов искона тај који нас одржава да трајемо и онда када је тешко, када је присутан осећај безнађа, и када је велика љубав тако велика да нестајемо у њој, чак и онда када је радост дефинисана по контурама живота.
Владимир Ковачевић је спреман да траје и даје путоказе ка суштини. Његова реч је довршена, зрела, пробада до коштане сржи, пуна је снаге тренутка, и као таква спремна да обухвати и трајање кроз векове.
Из рецензије