ИГРА - Стела Суботички Михаиловић, Београд
Жанр: роман, I издање 2012. 
224 стр. тврд повез  ИСБН
978-86-7343-188-8

Фасцинантан роман који чува од заборава све велике љубави
наших бака, дедова, и наше историје двадесетог века.

"Игра" је роман о Србији какву знамо само из прича, о људима које памтимо са пожутелих фотографија, о љубавном троуглу пред вихором Другог светског рата. Велике љубави припадају нашим највећим земаљским сновима. Колико год их потискивали, оне су увек тема која нам се појави као визија смисла. И онда када покушамо да је потиснемо, она влада нашим несвесним огољујући чињеницу да једино искрена и права љубав може бити спој правих мисли, осећаја и деловања.

А да би права љубав била дубока, потребна је храброст, моралност и интуиција. Једноставније речено, љубав за нас представља све оно што у себи већ носимо, али и искуства и жеље које још нисмо остварили и доживели. Сви избори партнера су резултат наше потребе да проживимо искуства која нашој свести и духу недостају.Било би лакше учити на туђим искуствима, али какви би онда били без сопствених? Искуства нас оплемењују. Било да су пружала узлет и задовољство или пад и разочарење, свако од тих искуства, вредно је разумевања и захвалности. Без њих нема напретка. Да бисмо разумели оно што од љубави очекујемо, требамо поћи од самих себе и покушати разумети шта је то што од себе очекујемо. Сав наш избор лежи у нама самима. Ми смо оно што мислимо и осећамо, наше акције, успеси и порази. Да бисмо друге волели, морамо и сами себе волети, и да бисмо друге разумели, морамо сами себе разумети. Онда смо у стању да објективно сагледамо и постављамо границе.

 

Сви знамо да се један посто нашег живота састоји од догађаја, а деведесет и девет посто је реакција на те догађаје.
Када сам добила рукопис предивне књиге ,,Игра,, на читање, рекла сам сама себи: ,,Дође време да нешто кажем и о себи и о свом времену кроз предање, и о десетинама путева чије је исходиште у неком, већ далеком времену. У мојој и вашој крви. Почнимо од најстарије. Ставимо их у чело софре, не по старини исписника, већ по старини предака.

Вечита тајна љубави остаће заувек у нама. Делићемо је кроз тренутке блискости, погледа, додира са вољеним бићима. Та снага љубави је нешто што нас вине високо. 
Роман „Игра“ ауторке Стеле Суботички Михаиловић је на мене оставио управо такав печат љубави. Читајући ову причу као да сам гледала филм који ме је, уз мноштво различитих емоција, носио у неко давно време, време страдања и бола, време наизглед безбрижно, али и време правих љубави. Љубав коју је јунакиња романа, млада учитељица делила са Војом и Николом је нешто изузетно. Колико год те љубави биле различите, опет се своде на једну једину, величанствену. У њу се уплићу страст, пожуда, сви они погледи капетана, они судбински тренуци сусрета који говоре да ништа у животу није случајно, да љубав нема везе са материјалним, већ са лепотом душе и давањем те лепоте.
„Игра“ нас води у предратно доба прошлог века, у време када су се ценили љубав и поштовање. Читајући ову дивну књигу, шетаћете предратним Београдом, Тополом и њеном предивном околином, корзоом којим се и сада шећу многи потомци, калдрмама по Кнез Михаиловој улици по којој шећу нека нова Јулија, Никола, Воја. У роману је приказан психолошки моменат где се млада учитељица колеба између две љубави. Каква је судбина истих, открићете сами читајући ову прелепу љубавну причу. Сигурна сам да ће вам измамити осмех, али и понеку сузу.
Често је нека љубав толико јака да јој ни време не може ништа, потајно записана у времену и звездама, толико силна да лелуја по ливадама и крошњама, кроз време.
Читајући роман ,Игра,, сетила сам се приче о љубавном троуглу Лазе Костића, Николе Тесле и тадашње војвођанске лепотице Ленке Дунђерски која је потицала из угледне и богате породице земљопоседника у Бачкој, а у коју је Лаза Костић био до ушију заљубљен. Међутим, њој је било 24, а њему 54 године. Због те велике љубави коју је осећао према Ленки, Лаза Костић је желео да јој нађе достојног мужа, па је зато покушао да њоме ожени познатог научника Николу Теслу. На жалост, Ленка Дунђерски је умрла убрзо после тога. О препискама и писмима између Тесле и Костића, много година касније говорио је и познати књижевник Станислав Винавер. У свом тексту „Како се родила песма Santa Maria della salute " он говори о преписци између великог научника и великог романтичарског песника управо зато јер је у средишту била Ленка Дунђерски. А та несрећна млада девојка постала је бесмртна тек у Костићевој лабудовој песми, којом се, како истичу неки историчари књижевности, на најлепши начин окончава и српски романтизам у књижевности.

Љубав нема других жеља него да се испуни. Али, ако волите, а морате још и да желите, пожелите да се истопите и будете као поток разиграни што пева свој милозвук ноћи. Спознајте бол превелике љубави. Нека вас рани сопствено поимање љубави због кога ћете крварити драге воље и радосно, сневајући за још један дан љубави.
И немојте мислити да можете усмерити путеве љубави, јер љубав, ако јој се учините вреднима, усмериће ваше путеве, као што је то урадила јунакињи овог романа.

Појавом романа ,,Игра,, Стеле Суботички Михаиловић на данашњој књижевној сцени, као да се из пепела вратило време романтизма, време књижевног пера Милице Јаковљевић, познатије као Мир-Јам коју ћемо дуго читати, као што верујем да ће бити читана и ова дивна књига која је пред вама.
Зато са поносом могу рећи да су се као прво мирисно цвеће у пролеће расцветале генерације дивних младих аутора који ће обележити овај век, и сачувати од заборава све велике љубави наших бака, дедова, и наше историје.
Роман Стеле Суботички Михаиловић један је од најлепших цветова данашњице чији ће миомирис остати запечаћен у будућности, кроз вечност, за памћење, остављајући нам поруку да се: само снагом духа, љубави и породице може ићи напред и квалитетно живети. 

Младој ауторки желим успеха у даљем стваралаштву, и добродошлицу међу ,,Пегазове’’ ауторе који стварају бесмртна књижевна дела!


Жаклина Панић Ђуричић, романописац