ДИЈАМАНТ - Душан Томић, Ваљево
Жанр: роман, I издање 2012. 
112 стр. брош. повез  ИСБН
978-86-7343-187-1

Још један дијамант из ,,Пегаз''- ове колекције!

Пријатељство може бити најчистија ствар на свету уколико му дозволите да као такво уђе у ваш живот!
Метафоричка епска прича о самоуништењу човека у недостатку самосвести и прихватања сопствених домена.
Прича о сањару који тоне. Прича о наркоману. Прича о масону. Прича о свештенику. Прича о давно изгубљеним вредностима и посрнућу једне цивилизације.

Али и прича о највећем пријатељству четири генијална млада човека, њиховим дубоким унутрашњим световима и превирањима унутар њих.Квалитетно, филозофско дело новог пера у српској књижевности.
,, Браво за постојање једног оваквог књижевног дела у коме се млад човек бави анализом многих секвенци живота, филозофским погледом на свет његових јунака, и учини да у тренуцима читања дотакнемо управо све теме васцелог живота који нас окружује и чији смо саставни део самим рођењем! У књизи се налазе и питања и одговори, похвале и закључци, и хиљаду других тема које ће већ неко започети подстакнут овим романом.
Догађаји и јунаци романа нас спретно воде кроз предворја наше свести, тако да она активно ради док се чита роман враћајући нас на сећање и проживљеност сопственог живота. То се односи на оне сегменте у којима смо трагали, падали, волели, лутали и били спремни да за пријатељство урадимо све што треба како би остало чисто, макар морали и да се удаљимо на неко време од њега. Али и то је пут ка срцу пријатеља.
Реченице у књизи ,,Дијамант“ су сложене и упаковане на мисаони начин једног младог филозофа, будућег писца који попуњавајући белине папира пред нама свира синфонију сачињену од слова која нам намеће ритам живота: радошћу, тугом, али и префињеним осећајима за лепоту и још многим неисцрпним темама о којима нам говоре јунаци овог романа.
Тако осцилујући кроз време, заједно се питамо, заједно и закључујемо, па ако нас буде више знаћемо да се клонимо оних путева који нас спречавају да дођемо до своје унутрашње светлости и откријемо тајне које носимо до одређеног тренутка, да би је по законима природе поделили.
А са ким, ако не са пријатељима? ''

Из рецензије
Тање Вукићевић