ЗАЧАРАНИ ВРТ ДУШЕ - Марија Рувидић, Београд
Жанр: поезија, I издање 2012. 
80 стр. брош. повез  ИСБН
978-86-7343-189-5

Љубав опипљива прстима

Парадокс новог времена је да што се више унапређујемо као цивилизација и врста, спремнији смо да заборавимо и истребимо духовно-моралне вредности које су верно биле наш сапутник од нашег зачетка па све до данас. Неки су спремнији од других, сигуран сам, али се то не односи на Марију Рувидић, нити се једначи са њеним сензибилитетом. Неоспорни амбасадор љубави нам својом збирком поезије “Зачарани врт душе’’ показује да поседује најфинији сегмент уметности-уметност живљења.

Девојка, чијих је ова књига руку дело, преточила је свој сан у јаву, у стварност толико нестварну да изазива дивљење!

Шта је човек без сна? Ако се човек без сна уопште може назвати човеком, може ли да носи ту титулу, и одговорност? Све мирне и безбрижне, као и немирне и критичне, преспаване и непреспаване ноћи на чувеном ‘белом јастуку’ јасно указују на Маријине способности сановања и маштања које својом смелошћу и одлучним карактером на један посебан начин приказује и дели са нама.

Девојка, чијих је ова књига руку дело, преточила је свој сан у јаву, у стварност толико нестварну да изазива дивљење! Њен сан је љубав о којој се доста говори, а тако мало зна. Упркос свему томе уз помоћ психе, разума и пре свега искрености према себи, ова двадесетосмогодишња девојка гаји у себи ону бајковиту љубав, искрену, неодмерену, безусловну и недвосмислену, љубав којом ће постидети многе, а мотивисати неке друге читаоце.

Међутим, не краси нашу поетесу само освежавајућа љубав. Високо развијена самосвест, као и свест о времену и простору, такође су вештине којима се ова танана женска душа и нежно перо мајсторски служе.

,,... Док пловим у сребрној лађи од твојих мисли,

Из оквира неба украдем тајну о постанку свемира,

Па док још спаваш, у зору,

Застанем покрај твог лица

И ту, баш ту где ти се очи одмарају,

Оставим прамен светлости...,,




Из рецензије песника Стефана Лалића