Психа- аутор Ангелина Петровић, Обреновац
Жанр: роман

Психа је дело које премашује сва ваша очекивања. Ниједна једина реч није узалудно написана у овој саги која је 'већа од живота'. Роман исијава чаробношћу и трагичношћу наших живота, а опет, лако га је и забавно читати.
Дуња је млада девојка која одраста у мирној варошици и наизглед има све што може пожелети. Када њен отац Стеван одлучи да се пресели у Београд и поведе је са собом, она ће се оштро супротставити томе, али ће Стеван остати неумољив. Одвешће је у непознато, у неизвесност, у ружну стварност. Дуња је осећала да отац нешто крије, па зато одлучно креће у потрагу за мајком која је одавно напустила њихов дом.

Привидно безазлена потрага отвара мрачна врата прошлости, и док трага за једном, открива другу истину која ће је одвести тамо где није ни слутила да ће поћи.Силована, понижена и уцењена од човека кога је називала оцем, пожелела је да умре. Али, ту проблемима није крај. Они тек почињу...
,,...Не прихватајући свесно оно од чега је саздан, човек несвесно прави разне пројекције и рационализује сопствени унутрашњи свет, да би се сачувао од страхова, сирове сексуалности и агресивности, неприхатљивих помисли и примисли које се не уклапају у моралне врлине које гаји или које су друштвено прихватљиве.
Због различитих трагедија, изненадних смрти, ратова, болести, породичних тајни и несрећа, тај ток бива прекинут и до нас не долази пуно породично наслеђе које нам припада, о чему говори предиван роман ,, Психа ,, Ангелине Петровић.
Ангелина нам на маестралан начин, кроз животе обичних, свакодневних људи описује тамну страну човека, чињеницу да се не ретко спотичемо о незаобилазне корене које константно покушавамо разумети, распетљати их, поново пронаћи у себи, како би сами себи омогућили пут ка будућности, целовитији, и испуњенији, са свим оним што са собом носимо кроз живот, и на тај начин остваримо себе и као људе и као личности.
Ако човек не прихватањем својих светлих и тамних страна бића цепа себе на делове, и губи могућност да оствари све своје потенцијале, и сопствену аутентичност, целовитост, не прихватањем својих истина и тајни, својих кривица и греха, својих победа и пораза, губи здраву основу да крене напред у остварење будућности, у остварење свих потенцијала које има у свом корену. У томе је једина шанса. Морамо се покајати и опростити, пре свега за оно што нисмо желели да будемо, а били смо одувек. Морамо се поклонити својим жртвама, па макар оне биле и жртве сопствених заблуда...,,

Из рецензије

 

издање 2011. стр.336, брош.повез ИСБН 978-86-7343-150-5