Бекство у затвор -Аутор: Стефан Стефановић, Г.Милановац
Жанр: - роман

Шта се догоди када човек постане свестан апсурда свакодневице коју види око себе и одлучи да јој се одупре? Роман „Бекство у затвор“ је прича о човеку који се отргао од родитељског васпитања, религије и страха од сексуалности и упустио се у животно путовање на коме ће преиспитати све своје страхове, жеље и веровања. У очима некога ко је нашао храброст да преиспита све око себе, стварност постаје потпуно огољена и њена изобличеност и одвратност се тек тада потпуно виде. Ово је прича о путу на који свака особа мора једном да крене.
У овом најморалнијем постојећем друштву, простор је одиста неморалан. У овом најусклађенијем постојећем друштву, димензије су неморалне.

Та неморалност даје удаљености лакоћу и путовање чини бескрајним, она прочишћава мишице од замора.

 

Жан Бодријар

Своју књигу Гробница за Бориса Давидовича Данило Киш је означио као ,,противкњигу,, у односу на Борхесове књиге. Тај термин ми се учинио нарочито погодним за дефинисање Бекства у затвор у односу на досадашњу књижевну традицију, превасходно на она дела која су заснована на метафорици пута или путовања, али и на мотиву бекства као својеврсног раскида са одређеним системом мишљења. Путовање и бекство, форма и садржај, два стабла чије су жиле тако испреплетане да не знамо бежи ли јунак да би путовао или путује ли да би побегао. Наслов предност даје другој опцији, а целина романа указује на прву, но та дихотомија разрешава се у парадоксу наслова и инверзији путовања. Наслов нам експлицитно открива иронијску атмосферу и представља онај окидач који нам сугерише да је овде реч о нечему сасвим другачијем, о темељној инверзији свих вредности. Трагикомични јунак, Иван Пас, намерава да напише роман и тако се излечи, у складу са психолошким ставом о уметности као компензацији, од различитих болести модерног друштва у коме не постоји слобода, морал и идентитет, али будући спречен у томе, одлучује да побегне у Затвор. Скида окове слободног друштва, одбацује све оно што се под привидом нормалног пропагира као највиша вредност, увидевши да су затворска рутина и скученост мање неслободне. Породица, друштво, љубав, комуникација, поверење — све је то пуки формализам који не само да не обезбеђује идентитет, већ чини све да се он истопи и испари под утицајем безобличне масе уроњене у конвенције. Низање апсурдних ситуација, иронично и сатирично обојених, провокативних опаски усмерених на све ауторитете, стубове друштва, Цркву, државу и породицу, ствара атмосферу безнађа и очаја помешану са горким хумором. Под лупом неуморног и критичког самоипитивања растаче се ткиво стварности, полако се губи и нестаје с оне стране капије.

Александар Ђуровић

У овом роману, млади и перспективни писац Стефан Стефановић, обрађује три најважније теме у животу сваког појединца, а то су: религија, сексуалност и однос према породици. Та три фактора усмеравају наш живот и обликују га од рођења. У овом сјајном делу, аутор је успео да, кроз алегоријску причу о путовању, улепшану и обојену иронијом и агресивним апсурдом, обради ове три теме на један нов и оригиналан начин. Дело вредно пажње!

Иван Собаков

Едиција Пегаз издање 2011 г. ИСБН 978-86-7343-157-6
стр.144 20 х 13 цм тврд повез