ЉУБАВ ЈЕДНОГ ПИЈАНЦА - Далибор Стефановски, Пландиште ( Вршац)
поезија, I издање 2013.
145 страна, броширан повез
ИСБН 978-86-7343-215-1

Велико задовољство сам имао, али и велику обавезу када сам узео у руке књигу поезије ‘’Књига једног пијанца’’, младог песника Далибора Стефановског. Задовољство првенствено због визије самог песника који обликује своја осећања и мисли, и тако лако и препознатљиво их преноси читаоцу.

Својом првом песмом ‘’Представљање’’, поставио је оквир свог света и стиховима:

‘’…То би довело до онога, чега толики сам противник, заблуда, међусобних лажи, шпекулација охолих…’’. Овим речима моја обавеза постаје већа, јер су песме толико јаке и препознатљиве, да не остављају ни трунку сумње у искреност песникове душе.

Код многих песника којима је тематика љубав, стваралачка енергија прераста у умеће осликавања страсти, чежње, боли, среће. Код Стефановског је то још израженије. Његови стихови погађају сва отворена срца хранећи их својом душом и својом песмом ‘’Љубавна повеља’’ којом нас награђује.
Превер је једном о поезији рекао : ‘’Поезија је оно што се сања, оно што се замишља, оно што се жели, и оно што се често догоди. Поезија, то је стварније и корисније име живота.’’ Поезија Стефановског је управо то.
Читајући Далибора сањамо, замишљамо, волимо, патимо, живимо! Путовањем кроз његове стихове осећамо део себе, проналазимо се, и поистовећујемо са животним ритмом његових речи које стварају слике компонујући неодољиве баладе. Његов ‘’Пијанац’’ грли свакодневном мудрошћу, неодољиво и незаустављиво прилази, шармира и осваја Њу. Он поезијом грли, љуби, пати и плаче за Њом. Својим стиховима: ‘’А ако среће будем био, и завршим своје дело, биће то дело Љубави, јер, ја сам га најмање хтео…’’ поетским филозофирањем или филозофијом у поезији, дарује нам кључеве који отварају врата љубави, кључеве који отварају врата разумевања љубави.
‘’Око мене страх се обавија, искушење у ваздуху бриди,
А ја, живот свој остављам, само још једном да те видим.
То постаће идеал, мом животу дат је задњи тон,
Коначно, осећања се не преламају, јер ти, постала си Живот мој...’’
Стихови из песме ‘’Живот мој’’ су стихови у којима се огледа сва лепота песниковог универзума, дубина вртлога његових осећања, живо присутна игра живота и смрти која нам у исто време поклања наду да смо још увек бића која воле, да смо људи жељни загрљаја, овоземаљска бића из миловања и љубави настали.
У Далиборовој поезији се као на филмској траци смењују филозофско-осећајне слике, песничке слике које греју топлином, миришу лакоћом снова његове тежње за осликавањем знаног и откривањем недодирљивог. Ову збирку је изнедрио поета-филозоф који осећа како слободно дише срце, али у исто време и колико је потребно бола и патње да се до тога дође.
Треба читати ову збирку или поједине песме како сам песник каже тако што: ‘’не би било лоше одређене песме читати узастопце два пута…’’

И у праву је. Реч по реч, стих по стих... Само тако ћете схватити о чему је песник сањао, чему тежио, надао се… И само тада видећете, осетићете, питаћете се : Зар не би овај свет изгледао другачије, нестваран, окружен заборавом као зид без ‘’Љубави једног пијанца’’?

Сигуран сам да ћете се запитати, читајући предивну  књигу ,,Љубав једног пијанца'' која обилује лепотом стихова, да ли је Фројд био у праву када је рекао да: ‘’Где год да сам отишао, нашао сам да је тамо већ био неки песник.’’
Ја сам сигуран да је управо том реченицом мислио на Далибора Стефановског коме желим пуно успеха у свету књижевности, и добродошлицу међу ,,Пегазове'' ауторе који стварају бесмртна књижевна дела.

Јордан Алексић, песник