Рефлексије - Јелена Стевановић

Тражити се по плочницима уснулих зграда где су вредности живота посивеле, је као стална борба са ветром, вечити промишљај душе са питањем ко сам, где сам и куда идем, куда иде овај живот који је извесно једини поклон који некако морамо вратити и оправдати кроз време које клизи.
И ту Јелена Стевановић својом песмом враћа животу оправдање за неумитност пролазности где стихом дотиче питања и даје одговоре (који се скривају у свима нама, само што често не препознамо када нам куцају на врата сећања).

Из рецензије