ЖИВОТ НА ГРАМ - Ранка Танасић Барлов, Београд
Жанр: роман, I издање 2014.
170 страна, броширани повез
ИСБН 978-86-7343-253-3

Задивљујући, дирљив роман о болној празнини између онога што јесмо док волимо и онога што постанемо онда када та љубав нестане.
Изванредна прича о љубави, наркоманији, губитку и пријатељству, смештена у данашњем времену у којем су деградиране све моралне вредности.

Јунакиња романа, Чарна, која је уједно и приповедач, била је четири године у љубавној вези са Угрином, зависником наркотика.

Она роман почиње од тренутка када је напустила Угрина.
Испитујући себе, своје поступке у форми дневничких записа, она пролази кроз времеплов. Док у садашњем времену пати због изгубљене љубави и привремени смештај налази боравећи код другарице Ленке, у исто време се присећа њиховог упознавања. Исповедајући се, присећа се свега кроз шта је прошла живећи са зависником. Због велике љубави и поштовања према Угрину она ће покушати да учини све што је до ње, верујући да ће га својом искреном љубављу спасити из канџи наркоманије.
Кроз цео роман Чарна читаоце упознаје са узроцима и последицама конзумирања наркотика. Едукативни карактер романа посредно је истакнут. Он шаље поруку о последицама конзумирања наркотика и о проблемима које наркотици могу да проузрокују у породици, друштву, односно у појединцу који изабере такав начин живота.
Из рецензије:

 

Ранка Танасић је стасала у писца и респективне уметничке снаге и истинских вреднота, а њена филозофска потка и рефлекс да се сведочи турбулентно историјско време, достојни су позив да се у исповедној, условно „личној“ интроспекцији наративне хронике интимних љубавних узлета, нада и падова, бар у понечему, огледамо сви ми који, то је магистрални пут филозофске наде, живимо, како би Ракић рекао: „између света чезнућа и ствари“. У том двојству искључиво се и мора ишчитавати, доживљавати, али и промишљати овај срећно срочен до пуне сценске убедљивости идентификације читаоца са јунацима роман, боље рећи, филозофски трактат о човековом хрвању са апсурдом над апсурдима наде. Наде у љубав, као еманацију човековом од фатализма и Ероса и Танатоса.

Дакле, роман привлачне читљивости, роман исто толико модеран колико и у водама неореализма (Пол Суде: Реализам је неизбежна база романа!) роман егзистецијално-филозофске потенције, роман готово фројдистичке скопије, роман - у једној речи - и за читање, али, итекако, за мишљење и читалачку аутономну интроспекцију! На крају, роман „сав“ по захтевима и узусима модерне, привлачне структуре и драматуршке вештине...

Зато, све наше, и то с искреним уверењем, ПРЕПОРУКЕ!

И за објављивање, а и за, наравно, читање.

Проф. др Миодраг Д. Игњатовић, књижевник