ПАО МИ ШЕЋЕР - Ненад максимовић, Београд
Жанр: афоризми, I издање 2015.
80 страна, броширан повез
ИСБН: 978-86-7343-264-9

Држећи се мотива, тј. наравоученија да „ Смех је здравље“, и да је кроз живот народа одувек провејавала снага народне пословице, пошалице, анегдоте, пародије и вица, неоспорно је да је писац ових афоризама имао за циљ да управо на тај и такав начин и таквом формом књижевне изражајности објасни одређене мањкавости извргавајући их подсмеху, и тако се са њима ухвати у коштац.

 

Од тајне над тајнама, од чуда над чудима, Ненад Максимовић се определио за чудо које се именично зове „ Човек“, за његову културу, његово људождерство духа, те бунтовно узвикује протествујући на духовно слепило, на слепило очију:
„ Филип Вишњић слеп је видео све. Ми видимо све, али смо ипак слепи. „

Да је аутор ових афоризама писац – афористичар великог талента, снажне и неспутане имагинације, луцидних и тачних запажања, сјајних идеја и једноставног, прецизног и ефектног књижевног израза, запажа се већ у првом циклусу афоризама под називом „Пао ми шећер“ где он на духовит начин покушава да нам преко њему карактеристичних слабости, страсти према сласној храни измами осмех, и притом нас уведе преко бујице смеха у поље једне социјално егзистенцијалне проблематике веома распрострањене како у свету тако и код нас обзиром на степан нарастања сиромаштва у свим заједицама свих друштава, са жељом да нас пробуди над амбисом данашње модерне трагедије, да пробуди нашу свесност њеном постојању.
,,Кад ми падне шећер увек пустим усисивач.''

Ишчитавањем осталих одељака ове књиге;“ Фејсбуковање“ „Свашта нешто“ „ Мир у кући“ итд, могло би се рећи да не постоји друштвено и лично питање из данашњег времена и простора а да се њиме није позабавио Ненад Максимовић. Радећи на њима он следи линију сатиричне медитације, опсервира ситуацију присутног нереда свагда и свугде, чак и на друштвеним мрежама где се веома често стваран живот умотава у сатиричну бајку, у ромеојулијеску причу, у дечију песмарицу – машталицу:
,,„На свакој друштвеној мрежи је имао љубав свог живота.“

Збирка афоризама Ненада Максимовића одликује се мудрошћу, једноставношћу, духовитошћу, и чињеницом да су му мисли сажете и сабране, обојене свим парадоксалним својствима које одликују стварност о којој Ненад пише.

Из рецензије
Нада Аничић Црљеница, књижевник