Чланци

У поезији Иве Јевтић, која је савремена (ванвременска), истичу се универзалне вредности поезије.
Иако млада, Ива кроз стихове своје поезије говори о врло сложеним и универзалним питањима. Њена поезија влада дискурсом унутрашњег алтер ега у себи. Такође, њена поетска сложеност стихова је толико хиперреалистична, да онај ко чита поезију може у овим песмама препознати и део сопственог бића и тренутка постојања.
У овој књизи аутор у стиховима исказује филозофска размишљања – различите метафизичке, етичке и естетичке рефлексије. Поред тога, песник исказује и елементе одређеног утопијског, стваралачког апела и позива, комбинујући имагинативну лексику са одређеним историјским, друштвеним и личним алузијама и метафорама.
,,…Истине се плашимо
А она је спас
Погрешне тражимо
Губећи нас

 

Неизвесност боли
Kао и љубав
На комаде нас ломи
Последњи удар

 

Далек је пут смрти
Ми га брзо следимо
Нада се нуди
Ми је штедимо

 

Убиј ме полако
Али брже је боље
Боли ме јако
Што било је твоје…’’