Бранка Попић, Босанска Градишка, РС БИХ

Бранка Попић је рођена 1966.г. у високом,Б и Х.Још увијек,негдје на пропланцима дједових ливада и омеђја,лута својим лирским стазама и заорава бразде.У предасима удахне зрака јесењих шума и настави недисати.
Данас живи у Босанској Градишци.

 

 

 

Бојана Стошић, Београд

Бојана Стошић рођена је 2000. године. Након завршене основне школе уписује Шесту београдску гимназију. У међувремену постаје чланица Вршњачке мреже подршке инклузивном образовању, Инцест траума центра и Центра за развој идеја. Волонтира на разним музичким и филмским фестивалима, као и у Центру за заштиту одојчади, деце и омладине Звечанска (Београд). Поезију пише од своје девете године, а 2017. године осваја две награде. Њена песма "Ако сањам, не буди ме" објављена је у Међународном књижевном зборнику "Милош Црњански" - Аустрија и песма "Тренутак" објављена је у Зборнику књижевног стваралаштва младих Србије и дијаспоре.
,,Ја правим корак унапред, посматрам, дивим се животу и заувек обећавам - наставићу да песмама изазовем емоцију због које ћемо се трудити да мане претворимо у врлине, кајање у праве изборе и оборене главе у поносне кораке напред.''

Мирјана Матић, Нови Београд

,,То необично путовање започела сам 1991 године. Мајка ме је родила у тадашњем породилишту у Руми. Био је 05.јули, и мени доделише да у хороскопу будем Рак. Емотивац, кажу. Одрасла сам на селу. У Срему. Место под називом Купиново. Место које има историју, традицију и душу. Тамо сам научила прве кораке, имала прве љубави, и написала прве стихове. Тамо су моји корени. Али, како каже Селимовић „Човек није дрво, и везаност је његова несрећа, одузима му храброст, умањује сигурност“. Свесна ове истине, наставила сам своје необично путовање одлазећи на даље школовање у Београд.
Све време, никада нисам одустајала од свог највећег сна, а то је да објавим збирку поезије. У 19. години објављујем своју прву књигу, збирку поезије под називом „Ћутим годинама“.
Након ње, почела сам да пишем прозу и кратке приче. Тако сам на свом необичном путовању одлучила да објавим другу књигу која је произашла из преиспитивања себе, својих емоција, својих размишљања - ,,Кад упознах себе''. ''

 

Бранка Санчанин, Србац, Бања Лука, РС БИХ

 

Бранка Санчанин (Бањалука, 30.08.1962.) студирала је на групи за општу књижевност и теорију књижевности на Филолошком факултету у Београду и менаџмент у култури и умјетности на Banjaluka College (BLC) у Бањалуци.  Живи у Српцу, гдје је запослена као библиотекар у тамошњој Народној библиотеци. Мајка одрасле кћерке Теодоре. Пише дуго и много. Ово је њена прва објављена књига.

 

 

 

Јасна Арбанас, Сремска Митровица

Јасна Арбанас је рођена у Сремској Митровици 1962. године. Kao дипл. правник била је професор и директор  Економске  школе “ 9. Мај“ као и Историјског архива „Срем“,  где и данас ради. У свом педагошком раду ментор је многим рецитаторима и беседницима. Председник је Фестивала беседништва „Sirmium lux verbi - Сирмијум светлост речи“ у Сремској Митровици.
Бави се и сликарством. Учесник је већег броја сликарских колонија, а своје радове  излаже на изложбама сликара аматера.
Дуги низ година пише и повремено објављује песме у књижевним часописима.
,,Географија успомена'' је њена прва објављена збирка поезије 2015. године, за коју осваја 3. место на књижевном конкурсу ,,Пегаз'' .
Њена друга књига ,,Café Талија – бајка о једном времену’’, објављена 2018. осваја 1. награду на књижевном конкурсу за афирмисане ауторе ,,Раскршћа''.

Дамир Костовски

Дамир Костовски је рођен 1989. године у Пожаревцу.

Са деветнаест година уписује и завршава Правни факултет Универзитета у Новом Саду, где и данас живи и ради, борећи се за правду.

За њега се може рећи да је спој неспојивог. Са једне стране он је мајстор борилачке вештине Аикидо, којом се професионално бави пуних осамнаест година, док са друге стране његов живот испуњавају боје, речи и музика. Испрва је као дете пресликавао цртеже из разних енциклопедија, да би на крају почео да четкицама осликава оно што ствара његова машта. Испрва као дете је шакама лупао о кофе и каце, да би временом у руке узео палице и почео да ствара прве ритмове на бубњевима.
Али је писање његова прва љубав. Прве речи су потекле док је још био дете, једног топлог маја, под тремом црвених, пуних ружа. Трошиле су се графитна срца, низале испуњене странице једна за другом, и тако годинама. Сада, када је одрастао, странице су се спојиле у први роман, графитну оловку заменило је перо чијим мастилом попуњава бела поља, и својим мислима удише живот. Иако верује да је његовог писање његов дар и његово проклетство, он такође верује да су перо и речи пут до бесмртности.

И зато наставља да пише...

Сања Вукосављевић, Београд

Сања Вукосављевић је професор српског језика и књижевности и писац.

Њен први роман „Игра сенки“ објављен је 2015. године.
Ауторка је и кратке приче под називом Три речи, објављене у зборнику „Савремене српске приче“ 2017. године.
Наставак романа „Игра сенки“ и други део серијала објављен је под насловом „Игра маски“ 2018. године.

 

 

 

Горан Малбаша, Stockholm, Шведска

Горан Малбаша је рођен у Аранђеловцу 1970. године где је завршио основну и средњу школу. Дипломирао је на Вишој технолошкој школи и на Факултету техничкух наука.
До сада је објавио збирку приповедака Снајпериста и друге приче (2008) и роман Анђео и стриптизета (2014).
Писао је за часопис „Излог културе“ као и за дневне листове „Вечерње новости“ и „Политика“.
Живи и ради у Штокхолму.

 

 

 

Мила Миљанић, Београд

Мила Миљанић рођена је 1980. године у Београду који по завршеној средњој школи, услед прилика у земљи, напушта. Након 12 година проведених путујући по Француској, Немацкој, Италији, Кореји, Индији, Кини, Јапану, Тајланду...враћа се свом родном граду где заснива породицу са којом и даље често путује, јер верује да што више култура и људи упознамо и што више километара пешке пређемо, то лакше у свему што нас окружује спознајемо лепоту и доброту.
Пише песме, приче, бајке и драмске текстове за децу од којих један чека на извођење у позоришту Славија. Инспирацију за писање налази у свему око себе, јер су и љубав и срећа исто као порази и патње потребни да би се зрило и спознао мир.
Највише је радује осмех њене деце која су јој непресушни извор радости.
Живи и ради у Београду.

 

Радомир Раша Чваркић, Нови Сад

Радомир Раша Чваркић рођен је 1982. године у Зрењанину, у породици чије је порекло из Мађарске, Босне и Херцеговине и Македоније.
Књигу посвећује својим прецима.

 

 

 

 


Марија Бастић, Београд

Марија Бастић је рођена 23. фебруара 1981. године у Београду.
Средњу медицинску, Учитељски факултет и постипломске, магистарке студије је завршила у Београду.
Као професор разредне наставе ради у основној школи и у свом раду са децом практикује „игролику наставу“ и холистички приступ учењу кроз луткарско-драмске игре. Њен рад и идеје на ту тему су биле објављене у Просветном прегледу и Образовној технологији и излагани у Музеју примењене уметности у Београду. Део те иницијативе представљају и поучне приче о животињском свету које се налазе у књизи “Весела дружина“,коју је објавила издавачка кућа „Витез“ 2014. године.
Добитница је награде на међународном конкурсу “У част учитељу“, за креативни рад из области образовања, васпитања, науке, уметности, културе и спорта. Аутор је пројекта Еколошка модна ревија “Трешн-фешн“ који је награђен од стране Друштва учитеља Београд. Оснивач је „Јанковог позориштанцета“ у коме ученици јавним наступом представљају шта су научили кроз радионице и слободне активности у школи.
Са својим ђацима осваја другу награду на 25. фестивалу Позоришних игара деце Београда 2010. године.
Пише драмске текстове и прави лутке које користи као наставно средство у свом раду. Друштво учитеља Београда 2017. године награђује њен рад на ту тему. Две представе чији је аутор представљене су на међународној конференцији за драмско образовање и самообразовање удружења БАЗААРТ, ДКЦ Београд, Малим позориштем „Душко Радовић“, Центром за драму у едукацији и уметности CEDEUM и Учитељским факултетом Свеучилишта у Загребу.
Са представом „Лепе речи“ освојила је друго место на општинском такмичењу и учествовала је на међународној манифестацији „Креативна чаролија“.

Марија Бастић је мама две дивне девојчице, Миње и Сташе, које јој представљају неисцрпан извор енергије.

Милош Димитријевић, Ниш

Милош Димитријевић, рођен је 1978. године у Нишу.
Отац, Милан, био је дипломирани правник и такође вешт у писању, те је написао и објавио за живота роман “Завида”. Мајка Мирјана је дипломирани социолог. Ожењен је супругом Јеленом, са којом има сина Луку.
Милош је још у раном добу знао да жели да једнога дана постане глумац или писац, те је кроз једно лепо, занимљиво и духом јако богато детињство, на којем свакако највише захваљује својим родитељима, које су потом заменили неки ружни, незанимљиви и страшни ратови, користио да спозна себе кроз глуму где је као дете глумио у Народном позоришту у Нишу (представе: “Мој отац социјалистички кулак” и “Тетовиране душе”), на кратко се појављује и у домаћем играном филму “Лагер Ниш”.
Дипломирао је на Правном факултету у Нишу.
Први роман под називом “Капија блаженства” објављује 2003. године, у својој 26-ој години живота, други, под називом “Пун месец над вртом сећања” објављује 2008. године, док, трећи по реду “Игра је завршена – притисни старт да играш поново” објављује 2018. године, у издању “Књижевна омладина Србије”, Београд.
За Милоша је писање једна заиста посебна вештина и како и сам наводи, покушаће да настави да влада њоме, како би једнога дана, када након свих тих написаних мисли, буду остала само дела, неко могао с правом да каже да је Милош Димитријевић Џокер, заиста био писац. Добар или мање добар, показаће време.
Детаљније о Милошу и његовим романима, као и да ступите у контакт са њим учините посетом интернет странице: www.milosdimitrijevic.rs

Александра Шћекић, Београд

Александра Шћекић, рођена је 1989. у Београду, где и данас живи и ствара.
Осим писања, бави се плесом и режијом.
2009. године објављује свој књижевни првенац, збирку поезије ,,Маске’’, у издању Књижевне омладине Србије.
Збирка поезије ,,Спознаја’’ њена је друга књига, такође, у издању Књижевне омладине Србије.

,,Човек је оно што његова уста знају да изговоре.
Таква каква јесам, оно сам што пишем. Од тога не бежим.
Стварам, дакле живим.’’

 


СИМО Б. ГОЛУБОВИЋ - Палић, Суботица

Симо Б. Голубовић рођен је 1947. у Отолежи (Равни), општина Мостар, БиХ.
Живи и ради на Палићу ( Суботица).
Један је од оснивача Клуба песника ''Орфеј'' Суботица, члан Књижевног клуба ''Свети Сава'' Суботица и Књижевне заједнице Југославије.
Један је од оснивача УДРУЖЕЊА БАЛКАНСКИХ УМЕТНИКА СУБОТИЦА.
Оснивач је и утемељивач књижевне манифестације ДЕЧЈИ ПЕСНИЧКИ МАРАТОН СУБОТИЦА.
Аутор је више од 20 књига.
Добитник је многих домаћих и међународних признања и награда.

 

Зоран Бар, Бела Црква

Према речима нашег аутора: „Ако би ико покушао да, кроз текст и фотографију, веродостојно представи или спозна нечији идентитет, и притом поверовао да је у томе успео, та особа би морала бити или метафизичар, или у великој заблуди.”
Зоран Бар, који је, по занимању, мастер психолог – примарно клиничког усмерења, рођен је у Вршцу, сада већ незанемарљиво далеке 1987. године.
Пасионирани заљубљеник у уметност – примарно у књижевност, кинематографију и музику, при чему се, у афинитетима, као главни критеријум, намећу искреност и суштина као производ аутентичног стваралачког искуства, које одражава универзално значење. Управо оваквом приступу, који је и више него приметан у његовом литерарном првенцу, збирци кратких прича "Валови узалудности", аутор тежи и у осталим сегментима живота.
Једна од главних одлика његове личности и навика, јесте безгранична склоност ка аналитици најразлитијих аспеката реалности, која је, по правилу, праћена како иронијом, тако и аутоиронијом, најчешће повезаном са увек присутним доживљајем апсурда.
„Уколико сте прочитали књигу, упознали сте аутора до мере која остаје недоступна и формалном и неформалном приступу, притом заобилазећи статус метафизичара у заблуди.”

Nordian Nifl Heim, Париз ( Француска)

Рођен је 1976. године у Београду, где је на Филолошком факултету дипломирао скандинавске језике и књижевности. Мастер из нордијске, викиншке и средњевековне културе стекао је у Норвешкој, на Универзитету у Ослу, 2005. године. Докторат из области културне историје новог века одбранио је 2010. године на Универзитету Zarland у Немачкој. Говори енглески, немачки, француски, шведски, норвешки, дански, италијански, шпански, холандски и познаје јос неколицину других језика. Осим љубави према књижевности и страним језицима гаји интересовања за астрологију, психологију, филозофију и филмске класике. Аутор живи и ради у Паризу.

 

Дуња Вулић, Костолац

,,Зовем се Дуња Вулић, идем у седми разред и живим у Костолцу. Пре овог романа, почињала сам их безброј, али овај, који је најспонтаније, без икаквог плана настао, успео је да исплива на површину. Моја интересовања су разнолика; кладим се да ћу нешто изоставити. Волим да играм кошарку, фудбал, гледам филмове, цртам, читам и пишем. Укратко, нове ствари и нове авантуре.
И још нешто... Надам се да вас је ова књига подстакла да размишљате о томе колико је лепо бити дете, без обзира да ли имате десет или седамдесет година. Дете се налази у свакоме од нас, само га морамо пронаћи."

Милева Р. Станковић, Кучево

,,Ја сам само мали човек, али у себи садржим моћ и снагу мисли. Ипак, нисам само пука реалност. Ја сам постојање у души васионе. Има ме тамо негде, прибележена сам у некој незнаној књизи, сви моји покрети, жеље, надања, стремљења и губици. Сви порази и победе. Та књига има четири зида, четири снажна, папирната, крута зида који представљају четири дела мене.

Први зид је знање, мудрост, размишљање. Садржи број сваке странице књиге са којих су узети цитати које ћу за живота памтити. Поседује скуп туђих мисли, остварених и неостварених, узетих и одбачених. Исписани кредом су они најмање значајни. Црним бојама тешки а црвеним љубавни. Зеленом горки, сивом јадни. Цитати целог света. Моје реченице су беле, још неостварене и незаписане. И мој унутрашњи свет је ту, ситан, попут капи кише.

Други зид је моја душа. Све њене туге и радости. И видим је, као безобличну сенку, како плеше ка будућности.

Трећи зид је моје тело. Моје реалне способности. Само бројеви нечега, квантитативни показатељи колико тог нечега могу издржати. Некад могу много, изнад својих очекивања. Некад не могу ни мало, ни децималу. Ни број степенован на минус бесконачно.

Четврти зид је празан, још незавршен. Чини га, за сада, само стварност, објективна и субјективна. Моја реалност и реалност других. На њој и даље радим.''

Софија Фимић, Нови Сад

,,Рођена сам у Срему,
детињство и младост провела сам у њему.
Имала сам различита искуства,
и тек ће ми моја Велика сестра донети нека нова.
Кренула сам у Београд да бих добила диплому факултета.
Дипломирала сам дефектологију да бих на тај начин била део дечијег света.
Део мог света је и уметност,
испуњава ме, посебно писање, за мене је радост.
Настављам и даље да састављам риме,
то је део мене, изражавам се тиме.
И моја прича је попут романа,
посебном писаћом машином куцана.
Велика сестра и други људи су учинили да будем ово што сам,
дајем вам за крај мало маште ако желите да знате више још ко сам...''
Срђан Томић, Београд

Срђан Томић, стасао је у језичком надигравању бритких тонова и врцавог језика вождовачког усменог приповедања. Интересовање за причу, снажне карактере и догађаје бруси кроз писану реч на Факултету политичких наука и радећи као новинар. Као аутор стреми супротно току, верујући у изворну снагу епа. Серијалом „ Колевка снова“, посеже у свет бајки, испредајући судбине и ликове који остају да изгарају у ноћи дуго пошто се лампе, рачунари и телевизори угасе. Има 35 година, живи у Београду са супругом и ћерком.

 

 

Никола Јовановић, Београд

,,Рођен сам не тако давне 95. у Београду.

Студент сам 4. године новинарства на Факултету за културу и медије.

Писањем, или прецизније СУИЦИДОМ ИЗ НЕХАТА бавим се скоро деценију, док у свет афирмисаних писаца и песника ступам 2015. године објављивањем збирке поезије ДИЛЕМЕ која исте године, на јубиларном 60. Међународном сајму књига у Београду бива награђена као најбоља збирка поезије у едицији ,,Пегаз'' коју додељује Књижевна Омладина Србије.

Учесник великих песничких манифестација као што су дани Ђуре Јакшића, La Voce dei Poeti, Европски facebooк песнички фестивал, итд. а песме су ми објављиване у многим зборницима као што су – La Catena della Pace, Дунавски драгуљи, Раковачки зборник, зборник манастира Бешеново, и у многим другим.

 

,,Последњи урлик вукова'' представља симбиозу кратких прича и песама, један нови литерарни правац у који се свесно и својевољно упуштам пружајући читаоцу огуљену слику реалности и друштва, менталну спознају аутора која је овим делом изузетно наглашена, и која се попут каквог канона реже у хемисфере.

Моје стварање није продукт свеопштег задовољства већ непрестана борба са плагијатским творевинама и лажним менталним гуруима који вам свакодневно коештарисањем о поимању живота као лепог и радосног проласка ментално спутавају и емотивно разарају категоришући вас као свемогуће мождане контролоре. Живот се лажним осмехом не лечи као што ни вода бол не спира.

Моја жеља је да са овим књижевним делом спознате суштину бивствовања, скинете стеге малигног шунда свакодневнице, и продишете културолошким бронхијама спремни да са животом укрстите рукавице и подарите му борбу од које се неће опоравити.''

Александар Стојковић, Клокот, Витина

Александар Стојковић рођен је 1990. године у Скопљу.
Завршио је основну школу ,,Свети Сава’’ у селу Клокот у Косовском Поморављу где и данас живи. Након основне школе завршио је математички смер гимназије Гњилане, привремено измештене у оближњем селу Шилову. Дипломирао је на Филозофском факултету Универзитета у Приштини привремено измештеног у Косовској Митровици на одсеку за енглески језик и књижевност. Од 2011. године предаје енглески језик у основној школи ,,Марко Рајковић'' у селу Врбовац на Косову и Метохији.

Љубав према уметности гаји од детињства, а збирка поезије ,,Лета једног песника’’ је његов књижевни првенац.

Веља Жуњић, Лајковац

Веља Жуњић, рођен 1979. г. своје детињство проводи у Лајковцу где завршава Основну школу као и средњу машинску. После тога одлази на студије у Београд, које завршава у року, и 2004 добија звање Рударског инжењера.
Са писањем се бави од своје ране младости али тек 2012 године, на наговор свог суграђанина и ментора Радована Белог Марковића, скупља храбрости да објави роман слатког назива ШАМПИТИЦА. Прво издање веома брзо распродаје а роман у околним библиотекама постаје најчитанији три године заредом.
Понесен успехом првог, 2014.г. излази и други роман БОЈА ТВОГА ИМЕНА који пролази још боље код читалачке публике и постаје у околним библиотека као најчитанији роман те године.
2017. године је објављен роман ЛАЈКОВЧАНКА у издању Књижевне омладине Србије и Нарадоне библиотеке Зворник.
Са својим пријатељима оснива "Песнички кабаре". Гостујући по разним градовима успева да подари народу ону чега му никада није доста и чега стално фали, смеха.
Поносни је отац два сина у чијем одрастању ужива

 

Милена Миликић - Београд

Милена Миликић рођена је 1987.године у Пријепољу.
Живи и ствара у Београду.
,, Пишем јер живим у свету у коме је све мање љубави, чиме покушавам да читаоцима дочарам свет који могу за себе да створе. Стварност је ионако свуда око нас. Али ако човек изгуби свој сан, изгубио је првенствено самог себе. Моје писање представља веру у љубав и у људе. Тако ја живим свој сан. “
Аутор је збирке поезије ,,Повратак љубави“ ( 2010.) њене прве објављене књиге, и романа ,,Модерни анђео'' ( 2017.) у издању Књижевне омладине Србије.

 

 

Тамара Радуљев, Делиблато, Ковин

,,Одувек сам свет посматрала строгим погледом, кроз пукотине иза којих се простирала језива магла. Та магла ме је некад плашила, а некад будила у мени само још већу жељу да тако немо, по страни, стојим и посматрам.
Рођена сам 2002. године у Панчеву. Живим и похађам Основну школу " Паја Маргановић " у једном малом, пелепом селу, Делиблату. Овде, надомак природних лепота којима сам окружена, налазим инспирацију за писање. За мене, ово село је јединствено. Ја, као појединац и неко мали, видим нешто велико овде.
Наравно, моја инспирација долази са свих страна, најчешће спонтано, роди се ни из чега, једноставно осетим како ми речи навиру и траже да их пренесем на папир.
Од како знам за себе, знам и за приче, песме, бајке ...
Као млађа сам највише волела бајке, али било ми је јасно да се срећан крај не појављује тако често у животу, као у њима.
Ипак, заволела сам књижевност, можда баш због тих бајки које су ме натерале на размишљања.''

Бојан Станаревић

Рођен 1985. године у Бихаћу (СФРЈ) од оца Драге (1953) и мајке Радојке, рођ. Матијевић (1960). Има сестру Бојану (1987). Живи и ствара на релацији Нови Сад – Београд. Дипломирао на Криминалистичко-полицијској академији у Земуну, где је стекао звање правника. Поред матерњег српског, говори енглески језик. Велики заљубљеник у фотографију.

 

<

Јелица Црногорчевић, Београд

Јелица Црногорчевић, рођ. 1974. год. у Сремској Митровици.
Основну школу завршила је у Вишњићеву, месту у којем је живео и где почива српски гуслар и Вуков певач Филип Вишњић.Гимназију ( просветни смер) завршила је у Сремској Митровици, а на Филозофском факултету у Новом Саду дипломирала је на одсеку за српску књижевност и језик 1998. године.Живи у Београду и ради као наставник српског језика и књижевности.
Мајка је три гимназијалца: Дуње, Огњена и Сање.
Поезију воли и чита одувек, а сада је живи.

 

Немања Јованов, Београд

Рођен сам у јесен 79. године у Београду у занимљивој и прилично (не)типичној Југословенској породици. Заиста јесам ишао сваке године на скијање и на море, понекада и више пута. До вртића и школе сам морао да пређем свега три улице, а измет заостао иза комшијских паса научен сам да зовем “нагазна мина”. Нисам имао двориште. Барем не са зеленом површином осим оне у студентском парку. Неки свет чуда почињао је ту и протезало се скроз до забрањених урвина Доњег града према Небојши кули и Ушћу. Никада нисам знао да ли сам заиста рођен на Дорћолу. По Светлани Велмар Јанковић и локацији Чукур чесме јесам. По мангупарији пар година старијој нисам, јер Дорћол је почињао тек испод Душанове улице.
Не снађен у актуелним токовима академског опредељења из мириса црно-беле фото лабораторије пожурио сам преко реке на Факултет Драмских Уметности. Примњен као први на листи, поносан и висок, започео сам студије филма, паралелне стварности која ми је постала вољена професија. Заиста чак и када се осврнем уназад, волео сам да причам приче. Жврљањем оловком, фотографским апаратом или филмском камером, није било важно докле год је мој комадић стварности остајао ту. Важније је напоменути да су и други волели да слушају те приче, па изводим закључак да сам био добар у томе. Професионално остварен као филмски сниматељ и члан Удружења филмских уметника Србије, почео сам схватати да је стваралаштво уско повезано са богатством искуства. Вечно путовање и трагање за великим и малим специфичностима света који нас окружује.


Катарина Крстајић, Београд

,,Ја о себи…
Свако од нас игра више улога у животу. И те улоге смо сами бирали, како би кроз њих научили одређене животне лекције.
А ово су неке које сам ја играла, играм и кроз које растем даље…
Изабрала сам да се родим у години змаја. И док је свет био загледан у прву фотографију Марса у боји и жалио за губитком чувене Агате Кристи, те 1976. године једна радознала, коврџава девојчица почела је да пише књигу свог живота. Иако сам рођена као Београђанка, бирала сам да у својим младалачким данима шетам улицама „малог Париза“, како Шапчани од милоште зову свој град. Али моје носталгично срце ме је вукло ка родном граду, и након што сам завршила једну од најбољих гимназија у Србији, вратило ме у Београд. И тада, са 19 година, почела сам живот од “старог” почетка.
Нови почетак донео је и нову улогу. Желела сам да будем другачија и нисам хтела да идем стазом којом је већина мојих вршњака у то време кренула. Зато сам се пела степеницама Факултета политичких наука у Београду, идући ка смеру међународних односа. Након што сам стекла диплому, моја душа се упутила ка корпоративном свету.
Много су се чудили када сам оставила диван посао и вођена срцем отишла у мању државу од оне у којој сам одрасла. А све зарад нове улоге којој се моја душа смешила. На позорници живота постала сам супруга. Луда или само храбра, отиснула сам се у непознато не бих ли научила још једну, важну лекцију. И баш кад сам сазнавала њене најболније делове, однекуд су се појавили јунаци мог првог романа Рекла си никад?
Последња велика лекција коју сам научила јесте да живот заиста почиње у четрдесетој, и да на њега гледам као на једну велику представу, игру. Зато га живим пуним плућима, са осмехом на лицу, радујући се унапред новим улогама. ''

МАРКО МАРИНКОВИЋ

Марко Маринковић, рођен је 18. Новембра 1991. године у Гњилану.
Потиче из косовске породице у којој је одрастао, школовао се и формирао као личност.
Након ратних дешавања 1999. године интерно је расељен у околном селу Горњем Кусцу, где и завршава О.Ш. „Петар Петровић Његош“, у селу у којем и даље живи у својој четворочланој породици.
Завршио је гњиланску гимназију, друштвено-језички смер, привремено измештену у оближњем селу Шилову.
Члан је „ Књижевне омладине Србије“, једне од најбољих издавачких кућа у Србији са 46- годишњом традицијом.
Дипломирани је правник, незапослен , а своје високо образовање стиче на Универзитету у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици.
Добар је син, брат, узоран грађанин своје земље, омиљен у друштву својих пријатеља.
Неожењен.
Збирка поезије ,,Хроника једне младости'' објављене заједно са братом Сашом, његов је књижевни првенац.

ЛУКА ЛУКИЋ, Сопот, Београд

Лука Лукић је амбициозан,четрнаестогодишњи дечак са интересовањима која нису својствена данашњем времену, и зато је јединствен. Воли поезију, бави се писањем две године, одличан је ученик осмог разреда основне школе и редовно тренира фудбал. Својом највећом врлином сматра креативност.

 

Горан Арсић, Вучитрн

Рођен 1989.године у Крагујевцу.
Дипломирани педагог, и студент на првој години катедре за филозофију на Филозофском факултету у Косовској Митровици.
Живи у селу селу Граце, општина Вучитрн, Косово и Метохија.

 

 

 

 

Горан Пилиповић - Бања Лука, Р Српска, БИХ

Горан (Раде) Пилиповић, рођен 1959. године у Бањалуци, Република Српска, БиХ.
Као син сеоског учитеља основно образовање започео у малом поткозарском селу Берек, окончао у Бањалуци где је завршио и гимназију. Архитектонски факултет завршио је у Сарајеву. Поезију, есеје и афоризме пише од 2015. године.
Живи и ради у Бањалуци.
Принципе архитектонског компоновања, као универзалне принципе уметности уопште, транспонује у поетске слике које говоре о егзистенцији човека, његовој „души која све памти“ певајући о љубави, пријатељству, кућном прагу, путоказима ...
Заступљен у издањима „Друштво књижевника Београда“, „Креативна радионица Балкан“ - Београд, Културно удружење „Муса Ћазим Ћатић“, Оџак.

 

Срђан Катић, Београд

Срђан Катић, рођен 1978. године у Осијеку. Живи и ради у Београду.

,,У Даљу сам завршио и основну и средњу школу. С обзиром да сам био једно од многе „ратне“ деце (генерације) више сам се скривао од другара и излазака, него могућих претњи „грађанске нетрпељивости“. Често бих са собом носао којекакве папириће и напола истрошене дрвене оловке, те записивао буквално све што би ми пало на памет. Отуда и моја потреба за поезијом. Моје песме или стихови никакве везе нису имали са мојим симпатијама или тренутном – горком ситуацијом која ме је задесила. Писао сам о свему, само не о мојим осећањима. Укрштавао бих голубове са дунавом или мајчину мараму са раном. И дан данас пишем и стварам. Поезија је мој живот, а афоризми – моји и њени стражари.''

 

Марија Манојловић, Београд

Марија Манојловић рођена је 1991. године у Београду.

 

 

 

 

 

 

Саша Маринковић, Гњилане

Саша Маринковић, рођ. је 1989. године у Гњилану, где и данас живи (с. Горње Кусце).
Захваћен ратним догађајима, у избегличкој колони напушта Гњилане и привремено се настањује са породицом у Врању.
Судбина га опет враћа на Косово где уписује Правни факултет Универзитета у Приштини, привремено измештеног у Косовској Митровици, и завршава основене и мастер студије. Стажиста је привременог органа општине Гњилане, измештене у Горњем Кусцу.
Поезијом се бави још од основне школе, и од тада га прати непресушна инспирација. Збирка поезије ,,Исповест хартији'' његов је књижевни првенац.

 

Балша Рајчевић, Београд

Балша Рајчевић, академски вајар, сликар, писац, песник и ликовни критичар, рођен је 23. јула 1941. у Београду.
Завршио је Академију примењених уметности у Београду. Затим je завршио Историју уметности на Филозофском факултету, такође у Београду и магистрирао на истом факултету 1976.
Редовно излаже од 1968. године, углавном скулптуру али и колаже, уља и аквареле. Излагао је на преко 450 групних изложби и на 54 самосталне изложбе у земљи и иностранству. Представљао је Југословенску селекцију на 14-ом бијеналу мале скулптуре у Падови.За свој уметнички рад 23 пута је награђиван (Октобарски салон, Београд - 1975 и 1991. прва награда за скулптуру; Награда СИЗ- Београда за најуспешнију изложбу у београдским галеријама 1978; Златни беочуг Београда, 2012; и многе друге.
Објавио је и пет књига из историје уметности, седамнаест песничких збирки и пет збирки кратких прича, као и једну књигу поетских огледа. О његовом раду објављено је преко 150 библиографских јединица. За књижевност је добио награде:

  • „Јован Скерлић“ 2010, за књигу песама Речник Страха;
  • 3. награду за најбољу кратку причу на међународном конкурсу часописа „Акт“, 2011;
  • Награду Бранко Миљковић, Удружења књижевника Б. Миљковић из Ниша за песму 2014;
  • Награду Илустроване политике за крими причу 2014.; и др.

Председник је књижевног Салона „ Слободан Марковић Либеро“ у Београду.
Поезија и проза превођене су му на енглески, француски и македонски језик.
,,Животу неместу и невремену'' његов је први објављени роман.

Новак Новаковић, Велика Плана

,,Од мог рођења, 20. Марта 1986 године, живим у Великој Плани. На тренутке оставим град, али он мене никада.
Стил живота ми је музика и дружење са природом. Кривац за то је мој отац који ме је као малог одводио на реку и упознао прво са штапом, струном и удицом, да бих касније сам руковао и са природом и са њеним деловима, људима.
А што се писања тиче, оно ме је извукло из четири зида собе, на реку, у поменути мир и немир. Тамо размишљам на глас, и све то преносим на папир. Почело је из средњошколских дана, продужило се и у студентским, а до када ће трајати и када ће се зауставити, не знам. Нити бих волео да знам.’’

 

Соња Кривокапић, Загреб, Р Хрватска

Соња Кривокапић, рођена је 1985. године у Загребу.
Од 2014. године пише књижевне критике за часопис Лексикографског завода Мирослав Крлежа Књижевна република, а од ране 2015. књижевне критике за портал Боокса. Отприлике пет година пише чланке на тему политике и друштва за разне часописе и портале, као што су Зарез, Либела, Лупига, Пешчаник, и др. Одмалена пише кратке приче и драме, највише радио драме.
,,Два су са сиром'' је њен трећи, објављени роман.

 

 

Стеван Лазић, Ниш

Стеван Лазић рођен је 1986. године у Гњилану. Након бомбардовања 1999. године са породицом напушта КиМ и сели се у Ниш, где и данас живи и ради. Ожењен је супругом Биљаном.

 

 

 

 

 

Патијаревић Предраг – Патак, Лазаревац

Рођен је у Ваљеву 1976. године.
Живи у Лазаревцу већи део свог живота, где је завршио основну и средњу школу.
Пише већином љубавну поезију и кратке приче. Објавио је књигу поезије " Мале истине лажљивог дечака" 2014. године. Такође, објављиване су му песме у разним зборницима љубавне поезије. Члан је неколико књижевних удружења. Поред писања, велика љубав му је риболов.
Од омиљених песника које радо чита и који су му на неки начин узори, издвојио би: Јесењина, Мику Антић, Жељка Крзнарића...
Новом књигом " Јеже ме тишине" наставља свој песнички пут.

Огњен Лазаревић, Београд

Рођен је 1994. године у Ваљеву.
2013. године се сели у Београд где уписује Факултет Драмских Уметности, катедра за драматургију, а након тога Београдску Банкарску академију, смер Економија и финансије.
Вечити заљубљеник у живот и уметност. Поред писања, бави се фотографијом, глумом и верује да је позитивна енергија најбољи лек за све.
Велике наде полаже у свој професионални позив писца, и зна да ако не успе, барем има покриће да себе назове боемом.
Овај свет види у другачијим бојама, и то преноси на папир.
Говори енглески језик и поседује знање немачког и италијанског језика.
Коаутор је романа „ Исидора и ја “, написан у сарадњи са Исидором Бјелицом.

Душко Благојевић, Београд

,,Рођен 24. марта 1978. године у Београду у коме сам завршио основну школу, Трећу београдску гимназију, основне и мастер студије на Економском факултету. У мом родном граду живим и данас, радим, стварам.

Читање школске лектире развила је љубав према књизи. Епска фантастика је оставила посебно дубок траг. То постаје мој омиљени жанр. Под његовим снажним утицајем у студенским данима развија се основа сценарија о Драгојл ратницима и полако, али сигурно добија свој целовити облик. Сам процес писања постаје истинско уживање, али и интересантан процес самоспознаје.

У здравом телу здрав дух“ је одувек био и остао мој мото. Баланс између духа, ума и тела покушавао сам да пронађе најпре кроз мачевање којим сам се бавио три године, а након тога пронашао сам мир у древним вештинама јоге и медитације. Те активности радо упражњавам и дан данас.

Жељко Пајић, Београд

,,Преображење Господње, седамдесет и неке, и породилиште у Вишеградској. Тако је све почело. Да ме не би предуго задржавали у великом граду где сам се родио, примећујући мој страх и збуњеност, одведоше ме у равну Посавину где лагано протекоше моји дечији дани. Али ушуњах се ја поново у загрљај великог града. И ето, шуњам се и даље, па реших понешто и да запишем да нам се трагови не изгубе.''

 
<< Почетак < Претходна 1 2 3 Следећа > Крај >>

Страна 1 од 3