Књиге 2025

 

  Свако од нас има своје „тихе немире“, нарочито у љубави, који се некада отргну контроли и прерасту у растући пламен ватре која се тешко гаси. Некада тихи немири, постану све сем тихи, испољавајући сва осећања која некада не можемо назвати ни правом речи, несигурни да ли та реч уопште постоји, а ако постоји да ли ће имати значење које би описало наше стање. Ако не постоји, да ли смо је спремни измислити? Ако се крије, да ли имамо снаге да је потражимо? И на крају, ако је нађемо, да ли је смемо употребити?
   Унутрашње странице књиге ,,Дете у мени’’ дају одговор на та питања, при чему делују као лирска дневничка исповест једног сањивог поетског ума. Заправо, песме Миљане Максовић прожете су сањивим женским Амором и промишљањима о различитим етапама једне љубави. Та љубав је снажна, детиња, далека, пропитујућа, сумњива, усамљена. Осим мотива љубави, у првом делу, збирка обилује стиховима рефлексивног (мисаоног) карактера и истицања важности снова, учесталости заблуда, пролазности, људској злоби. У другом делу књиге налазе се њени стихови из детињства. Тиме она спаја, освежава, узбуђује, буди осећања, и то је заправо онај уметнички баланс који привлачи читаоца.

,,Жива сам и поново сам дете.
И све поново има смисла...''